Zbog čega bi sve trebalo da robijaju novinari "Nove" i "Radara"

Pozdravljam ovim putem patriotsko delovanje tipa krivične prijave i krivične tužbe kompanija "Elektromreže Srbije" i "Milenijum tim" i apelujem na sudove da deluju u pravca pozitivnog razrešenja ovih slučajeva tipa osuđujućih presuda.

Ovakva praksa tužilaca i sudova trebalo bi da postane deo ne samo delovanja pravosudnog aparata tipa sud, nego i opšte kulture. Davno je zaboravljeno praktikovanje fizičkog kažnjavanja nepatriotskih elemenata u Srbiji, tipa šamaranje, obrada katranom i perjem, paljenje kuća, proterivanje odakle su došli i sl. Greota je, a nije ni u duhu naroda, da ostanu zaboravljene ove blagotvorne metode.

Zato, za početak, ukazaću vam na spisak krivičnih dela - stvarnih, ali i onih koja bi trebalo da budu pridodata već aktuelnim tokom izmena Krivičnog zakona - koja su pripadnici ovih medija počinili tokom svog rada, a predložiću i kazne u skladu sa zdravim razumom i patriotskom praksom.

Najpre, pripadnici ovih medija krivi su jer uopšte rade. Šta ima neko da radi u Republici Srbiji ako ne radi u skladu sa interesima Republike Srbije, odnosno onome što mi - kao predstavnici patriotske misli u Republici Srbiji - odredimo da su ti interesi? Rad, kao takav, ili služi zajednici, ili je krivično delo, nema trećeg oblika. Zajednica, zna se, to je ona grupa ljudi koja štiti interese Republike Srbije. Ko su ti ljudi zna se. Ko zna, svi znamo. Dosta je te isprazne priče. Kazna: zabrana mentalnog delovanja na tlu Republike Srbije u trajanju od pet godina. Dakle, može da se bivstvuje, ali ne sme da se kritički misli, govori i piše.

Dalje.

Pripadnici ovih medija krivi su što prate ko i koliko troši njihov novac tipa javne finansije. Pojam "javnih finansija" i njihova transparentnost je dugotrajni i višeslojni (kao toalet papir) problem koji nije nastao od juče, ali svakim sledećim danom je sve akutniji. Jer, niko zapravo ne bi smeo da ima uvid u trošenje narodnih para. Ko i kako troši pare - zna se. Ko zna - svi znamo. To ne samo da bi trebalo da bude zabranjeno, nego je i nevaspitano. Je li neko nekad pitao Ranka Pivljanina kako troši svoj novac? Nije. Pa šta on ima da pita državu o tome? Nema šta. Dakle, jasno je. Kazna: totalna zabrana postavljanja pitanja u javnom prostoru (što predstavlja svaki prostor van klozetskog prostora) na teritoriji Republike Srbije u trajanju od pet godina. Dakle, sme da se govori, ne sme da se pita.

Dalje.

Sledi niz nasumično odabranih krivičnih dela iz Krivičnog zakonika Srbije čije sam obavljanje detektovao u ponašanju i radu novinara koji su pripadnici ovih medija. Ima ih i mnogo više, ovo su samo neka:

• Kad su podržali generalni štrajk - član 167, zloupotreba prava na štrajk;
• Kad su se bavili temom Generalštab - član 318, povreda teritorijalnog suvereniteta;
• Kad pišu o temi iskopavanja litijuma u Srbiji - član 273, zagađivanje vode i hrane za ishranu;
• Kada ukazuju na zloupotrebe rada institucija od strane političara - član 276, nezakoniti lov;
• Kada pišu o Telekomovim mešeteranjima medijima - član 279, uništenje i oštećenje javnih uređaja;
• Kada otkrivaju tajne ugovore predstavnika vlasti - član 314 i 315, sabotaža i špijunaža;
• Kada pišu o avio-kompanijama Nikole Petrovića i Željka Mitrovića - član 292, ugrožavanje bezbednosti vazdušnog ili pomorskog saobraćaja;
• Kada pišu o zloupotrebama moći predsednika Aleksandra Vučića - član 308, napad na ustavno uređenje Republike Srbije;
• Kada pišu o pritiscima na pravosuđe, policiju i sudove - član 322, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje;

Sva ova, i mnoga druga krivična dela, počinili su pripadnici ovih medija. Kao građanin, smatram da je to prevršilo svaku meru, i da je vreme za krivičnu sankciju, tipa zatvor.

S poštovanjem, zabrinuti građanin Zvezdare.