Vučićeve ribolovačke priče

Vest koja me je podsetila na vikende pored Tamiša je da su kosovski policajci koji su uhapšeni na teritoriji centralne Srbije pre manje od dve nedelje već pušteni na slobodu. To vam je sportski ribolov, esencija principa „uhvati i pusti“, a ribolovačkim štapom mahao je predsednik Aleksandar Vučić. Sad srpske vlasti mogu da pevaju pesmu kako je postupak protiv ove trojice kosovskih specijalaca u toku, kako se oni samo brane sa slobode, ali faktički oni su slobodni. Čim se vrate na Kosovo, mogu da idu gde hoće, samo da zaobilaze centralnu Srbiju, mogu da rade šta hoće, pa čak i da se rugaju svojim dojučerašnjim tamničarima koji će moći samo da im mašu i to s onog mesta dokle mogu da dođu srpske haubice, negde oko Jarinja.Znate za termin „ribolovačke priče“. E, Vučić ih je pun. U tim anegdotama vragolastih ribolovaca komad od 200 grama postaje kapitalac od nekoliko kilograma, primerak kupljen u ribarnici se onako ukočen fotografiše negde pored vode, dodaje se, dosoljava se, ma znate već, čuli ste ih mali milion, jer se predsednik svako malo obraća sa malih ekrana. Onoliko je, tobože, odolevao pritiscima da oslobodi ulov, da bi ga na kraju, što smo svi očekivali, pustio. Jeste da je srpska strana tražila puštanje na slobodu Srba uhapšenih na severu Kosova, ali se to nije dogodilo. I bez toga, ulov je skinut s udice i pušten.Eno je prošle nedelje onoliko pričao kako neće u Brisel dok ne budu oslobođeni pohapšeni Srbi. Kad su mu zavrnuli uši, predomislio se i rekao da će ipak da ode, ali da neće razgovarati s Kurtijem.Navikli smo na Vučićevo junačenje za domaću upotrebu. Setite se samo kad je u decembru prošle godine rekao da neće ići u Tiranu na samit EU - Zapadni Balkan, pa je ipak otišao. Onda je u februaru pretio neodlaskom u Brisel ako se ne formira ZSO. ZSO, naravno, nije formirana, ali on je otišao i prihvatio i Francusko-nemački i Ohridski sporazum pride.Ovaj narator ribolovačkih priča toliko je govorio o novom pokretu i njegovom formiranju na Vidovdan, da bi mesec dana posle debakla na kontramitingu ipak odlučio da taj veliki dan s Vidovdana preseli za neki septembar. Sad je jasno i najvećim skepticima da nema ništa od one priče o izborima u septembru, te da je i to bio jedan od mamaca, takoreći bućka za somove, pre svega one iz opozicije. One koji se nadaju da će dobiti nešto od čoveka koji ih je po ko zna koliko puta prevario. On, kaobajagi, nudi izbore, deli pare, sve ne bi li umanjio utisak sopstvene neumitne političke propasti. A izbora teško da će biti pre proleća 2024. godine.Ribolovac sad nastoji da bajkama o uspesima i kapitalcima, o velikom poslu koji će da završi do jeseni, prikrije očiglednu krizu vlasti. U tome se oslanja i na ponekog soma iz opozicije koji željno čeka da proguta Vučićev mamac.A ni tih ne manjka kao ni spavača iz raznih građanskih udruženja. Ti već pričaju kako protest puca, jer je u Beogradu, usred sezone godišnjih odmora, zamislite, sve manje ljudi, a istovremeno se bunt proširio na celu Srbiju. Ne dozvolite da vas obeshrabre ljudi koji laprdaju o propasti građanskog bunta u trenutku kad je ustalo Kraljevo, Kragujevac, Niš, Pirot, Leskovac, Šabac, Zrenjanin, Novi Sad, Subotica... Građanski bunt nije samo protest u Beogradu. Dovoljno je da se održava vatra, a Vučić ionako ništa više ne može da uradi sem da završi ono što je obećao i ispriča još neku ribolovačku priču.