1
Aleksandar Vučić je ponovo u kampanji. U stvari, on iz nje nije ni izašao još otkad je SNS prvi put osvojio vlast 2012. godine. Samo povremeno, kad zatreba, doda gas. I sada se upravo to i dešava.
Međutim, mobilizacija naprednjaka na svim nivoima, koja liči na pripremu za izbore, ne mora da znači da će ih biti. Nije tako davno, čini mi se u maju mesecu, predsednik najavio da će izbora biti do septembra i evo krenusmo u školu, jutra su malo osvežila, al‘ od toga posla nije bilo ništa.
Čovek pomno prati istraživanja, što i sada radi, i samo od toga zavisi da li će biti vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora u decembru, onako kako je opozicija to tražila.
Prethodno je sam Vučić „nudio“ opoziciji izbore kad god hoće.
Ispostavilo se da je to bio samo još jedan od njegovih više puta korišćenih trikova i da on, u ovom trenutku, ne sme da raspiše ni vanredne parlamentarne izbore, niti one za Beograd, koje je kao obećao.
Opozicija, barem ova proevropska, deluje kao da je postigla neki bazični dogovor, mada i dalje nema odluke u kom formatu bi išli na izbore, odnosno u koliko kolona.
Već sam ovde argumentovao zašto mislim da bi najsvrsishodnije bilo da taj deo opozicije nastupi u jednoj koloni „Srbija protiv nasilja“, ali vidim da neke opozicione partije, iako javno govore da nemaju ništa protiv toga, u realnom političkom delovanju povlače ručnu kočnicu što se tiče ovakvog ukrupnjavanja.
Ako tražite da se izbori održe u decembru, onda bi bilo dobro da građani znaju kako ćete nastupiti na njima.
Jedino ako je odlaganje ovakvog obznanjivanja taktičkog karaktera, jer mogao bih da se kladim da ako bi sada objavili da imaju listu „Srbija protiv nasilja“ Vučić ne bi smeo da raspiše izbore. Ruku na srce, nešto i nisam sklon da poverujem da će izbora, sem onih koji su redovni, lokalni i pokrajinski, uopšte biti.
Siguran sam da trenutno to ne zna ni sam predsednik. Zato pojačava kampanju, ali odluku o izborima ne saopštava.
U nedelju uveče je ponovo u studio doneo korpu iz marketa sa novim proizvodima koje građani mogu da kupe po nižim cenama.
Dreser i krotitelj „ekonomskog tigra“ ovim potezima kojima računa na glasove najsiromašnijih pokazuje šta je najveći problem u Srbiji – nemaština.
Više nisu dovoljna razna dotiranja građana, „helikopter mani“, za najmlađe, za majke, za penzionere, jer inflacija divlja iako zvaničnici tvrde da je pod kontrolom.
Dobro zna svako od nas koliko je od plate mogao da napuni frižider prošle godine, a koliko sada. Zbog toga predsednik obilazi televizijska studija sa plastičnom korpom napunjenom namirnicama sa sniženom cenom.
Priznao je predsednik ovim potezom da je ekonomska situacija u zemlji loša, platežna moć građana niska i da nismo mi nikakav „ekonomski tigar“, ali to ni najmanje nije briga one kojima će ovakav potez najviše značiti.
Na drugoj strani, Vlada kao da pokušava da nadomesti ova sniženja.
Akcija „dizel k’o parizer“, kako su počeli da prognoziraju vozači po društvenim mrežama, izgleda da će biti ostvarena, jer kako je krenulo, samo očekujemo da jednog crnog petka, dana kada se objavljuju cene goriva, litar dizela dođe do 259,99 dinara kao i komad te pileće mesne prerađevine, koja je pojeftinila zato što su ove godine jeftinije žitarice, odnosno hrana kojom se hrani živina. Toliko o tome da je akcija odraz brige ove vlasti za najsiromašnije slojeve.
Ako već brinu za građane, što ne pokušaju da sa trgovinskim lancima dogovore smanjenje trgovačkih marži.
Znate kako to u kampanjama funkcioniše. Svakome ponudiš ono što mu treba. Gladnima hranu i pare, a sitima mnogo para. Vlada Srbije poklonila je SPC novih 4,5 miliona evra.
Tako se osigurava blagoslov i ćutanje u vezi sa budućim dogovorima u dijalogu Beograda i Prištine.
Njegovim podupiračima sa Zapada, posebno ovima od „preko bare“, to je najvažnije pitanje koje, smatraju, on može da reši. Da bi u nekome videli alternativu režimu, taj mora da pokaže ozbiljan potencijal u procentima.
Sića ih ne zanima i do njih ne dobacuje „parizer“ politika.
