"Ko juri cenzus, taj ne ruši vlast"

Ovakav predlog može da bude samo još jedan argument u korist masovnijeg udruživanja opozicije.Nije ništa novo da se Vučić igra izbornim uslovima i nema ništa čudno u tome što bi se cenzus promenio nekoliko meseci pred izbore.Onomad kad je cenzus spušten na tri odsto, predsednik je pokušao da razbije bojkot izbora i da primamljivom ponudom polakomi neke od opozicionih lidera. Sada pušta probni balon o podizanju cenzusa, koji bi trebalo da neke opozicione partije izbaci iz igre, ali ukoliko vidi da ih taj predlog ujedinjuje i ta priča će brzo utihnuti.U nekoj normalnoj i razvijenoj demokratiji, naravno, ovako nešto ne bi bilo moguće, ali ovde govorimo o političkim procesima u Srbiji koji je neprestano šteluju u korist vladajuće SNS.Isto kao što bi u toj nekoj razvijenoj demokratiji, zemlji sa dobrim izbornim zakonima, sa fer uslovima i slobodnim medijima bilo najnormalnije i prema biračima najpoštenije da se predizborna saradnja političkih partija zasniva na ideološkim i programskim principima, te da ta širina ponude oličene u nekoliko izbornih kolona – svakome prema naklonostima – poveća izlaznost i omogući zastupanje različitih političkih ideja u parlamentu. U prethodnoj rečenici sasvim sigurno niste videli Srbiju i ovdašnje izborne uslove.Ovde je javnost polarizovana – ili si za režim ili si protiv njega. Ovi koji su za, iako nikad nisu bili u panici zbog cenzusa, već su lepo grupisani u dva bratska klana – catch all konglomerat partija oko SNS i manja grupacija okupljena oko SPS.Njima nije nužda, ali eto šlepaju ovu političku sitnuriju da bi stvorili utisak nacionalnog jedinstva, pokupili birače sa svih strana političkog spektra i njima ne smeta neprincipijelnost takvih saveza u kojima fotelje i sinekure podele i levi i desni, i četnici i partizani, liberalni kapitalisti i zastupnici jake socijalne države, i putinisti i zelenisti, natovci i evroazijati...Takav protivnik se ne može poraziti pričom o principijelnim koalicijama.Proevropska opozicija je, izgleda, toliko gadljiva na takve aranžmane da ne mogu ni jedni sa drugima. I dalje se okleva sa ukrupnjavanjem, a prizivaju se vanredni parlamentarni izbori na veliko.Izlazak u dve kolone proevropska opozicija je probala pre godinu i po dana i čisto sumnjam da se dosad tu nešto promenilo. Tada su te dve grupacije UZPS (Marinika Tepić) i Moramo (Nebojša Zelenović) osvojile 14,09% i 4,84%.Čini mi se da bi takav nastup ponovo učvrstio Vučića kao apsolutni autoritet i jedini koga međunarodni faktor uzima za ozbiljno. Zašto bi Vašington ili Berlin, na primer, računali na neku Vučićevu alternativu koja jedva napabirči 15%.U slučaju izlaska cele proevropske opozicije na jednoj listi „Srbija protiv nasilja“ moglo bi se još možda računati na sinergetski efekat, a građani koji svih ovih meseci izlaze na ulice i protestuju imali bi jasan izbor – ili su za status quo, ili za promene i ispunjavanje zahteva koji su okupili ljude na ulicama širom Srbije.Zaključak o sinergetskom efektu izvlačim iz istraživanja koje je pre nekih mesec i po objavila Crta, a koje kaže da 50% građana podržava proteste „Srbija protiv nasilja“. Pretpostavljam da su ti ljudi protiv ove vlasti i svega što ona predstavlja. I naravno da to ne znači da bi svi ti ljudi za nekoliko meseci glasali baš za tu listu, ali potencijal je jasan.Zasad, čini se da se to neće dogoditi, ali i to je izbor lidera opozicije koji govori o njihovom kapacitetu za promene i prevazilaženje ličnih ambicija i međusobne netrpeljivosti.Sve to može da bude, a ne mora da znači, do jedne neumoljive činjenice - onaj koji juri cenzus, ne može da ruši vlast.