Oglas
Ponovo je pre neki dan puklo na Kosovu. Ta eksplozija asocirala me je na onaj prošlogodišnji Vučićev kontramiting u Beogradu, ono dirigovano i organizovano dešavanje naprednjaka i njihovih satelita koje je zakazano kao kontramera građanskim protestima nakon masakra dece u školi „Vladislav Ribnikar“.
Srbi s Kosova po naredbi su dovoženi u Beograd da omasove Vučićevo prikazanije.
Baš toga dana kad je sever pokrajine opusteo, Kurtijevi specijalci zauzeli su zgrade opština. To, a i sugestija iz Beograda da se izađe iz kosovskih institucija, a onda i da se ne učestvuje na izborima, napravilo je otvoren put za integraciju severa Kosova pod upravu Prištine.
Niko tada Kurtiju nije više pomogao od Vučića.
Sem što je bez problema zauzeo opštine u sredini gde isključivo žive Srbi, barem malo je pomogao Kurtijevom budžetu. Oparili su se tada albanski prevoznici koji su lepo plaćeni za ovu ekskurziju na Vučićev miting u Beograd.
Eksplozija je na trenutak skrenula pogled javnosti na drugu stranu. Priština i Beograd će da se međusobno optužuju, a te optužbe pomažu i Kurtiju i Vučiću. Jedan drugog umivaju, a međunarodna zajednica, čiji su sateliti i kamere upereni u taj deo dunjaluka, dopušta im da se tako igraju
Baš zbog toga me podmetnuti eksploziv na kanalu Ibar – Lepenac podsetio na ovu epizodu iz naše moderne istorije.
Kurtiju su u februaru izbori, a poljuljanom rejtingu jednog takvog ultranacionaliste ništa bolje ne pomaže nego progon nacionalnih neprijatelja koje režim u Prištini uvek pronađe u Srbima.
Upadi u kuće zastrašenog naroda i hapšenja osumnjičenih Srba počela su koliko sutradan.
Nije da eksplozija nije poslužila i Vučiću usred pobuna građana povodom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i stradanja 15 ljudi. Malo da skrene pažnju, a više da zbije svoje redove i spreči njihovo osipanje, jer eto kakvi su ovi što protestuju – podrivaju državu dok Kosovo gori.
Zaoštravanje situacije na Kosovu produžava politički život dosadašnjim gospodarima života u pokrajini koja svakim danom, zahvaljujući pregovaračkim finesama i diplomatskim majstorijama srpskog predsednika, ubrzano postaje sused.
Samostalni narodni poslanik Žarko Ristić smatra da ova diverzija ima politički karakter, te da je reč o pokušaju Milana Radoičića i Aljbina Kurtija da ostanu još neko vreme u priči. A kad se kaže Radoičić, zna se čija je on produžena ruka i ko tog žeton rodoljuba ovde u Srbiji štiti i pokriva.
A taj njegov patron kaže da već ima saznanja ko bi mogao da bude počinilac.
Reč je, naravno, opet o Aleksandru Vučiću, koji, eto, za dan može da zna ko stoji iza ove diverzije. Šta je sve taj znao. I ko je pobio mladiće u kafiću „Panda“ u Peći, i ko stoji iza ubistva Olivera Ivanovića, i ko je izvršilac „ubistva na šinama“, čovek je čitao celu noć 1.000 strana izveštaja o padu nadstrešnice, ma zna „đe je đavolu rep“.
Prosto mi nije jasno kako tako obavešten čovek ne zna čijom krivicom je stradalo 15 ljudi ispod obnovljene, a klimave nadstrešnice. Naročito što se zna da su te poslove dobijale firme bliske režimu kojima su se već dodeljivali preplaćeni poslovi.
Ko je kriv za nadstrešnicu, eto, kao ne zna, ali se trudi da svojim falangama suzbija bilo kakvu buku u vezi sa tim slučajem.
Potežu se pendreci, ljudi se zastrašuju, preti im se, na demonstrante se šalju batinaši, daju se nalozi za napade i vređanje ljudi koji učestvuju u blokadama i ostalim oblicima građanske neposlušnosti.
Čega se to vlast toliko uplašila?Šta bi javnost to mogla da sazna?
Da nije možda u pitanju ona priča oko napumpavanja cena izgradnje ili rekonstrukcije ne bi li, osim izvođača i podizvođača, ostalo nešto i za posrednika, a bogme i za stranku?
Imali smo više prilika da se uverimo u takve poslovne aranžmane, a naročito posle pisma Aleksandra Papića u kome obaveštava Vučića da je bio posrednik sa građevinskom firmom iz Azerbejdžana „Azvirt“ u vezi sa novcem za stranku.
Eksplozija je na trenutak skrenula pogled javnosti na drugu stranu. Priština i Beograd će da se međusobno optužuju, a te optužbe pomažu i Kurtiju i Vučiću.
Jedan drugog umivaju, a međunarodna zajednica čiji su sateliti i kamere upereni u taj deo dunjaluka, dopušta im da se tako igraju. Oba igrača su im potrebna.
Čini mi se da im neće to biti dovoljno. Protesti u Srbiji se nastavljaju. Moguće da neće samo na Kosovu biti izbora. Srpski predsednik obožava kampanje.
Strah me samo da ne bude još neke eksplozije. Tome su sklona oba igrača.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare