Ima li srama, vrhovni komandante, primarijuse dr Vučiću?

Zloupotrebi ako to nije ništa do marketinški potez i još jedna cigla u mega konstrukciji kulta ličnosti predsednika Aleksandra Vučića. Ministar, koji je uz to i lekar, kaže da mora da sačeka predsednika Srbije da se vrati sa puta da bi mu pomogao u eliminisanju lista čekanja.

I liste čekanja zavise od primarijusa dr Vučića, selektora reprezentacija Srbije u raznim sportovima, vrhovnog komandanta Vojske i još pokoje neformalne, ali visoke funkcije u mreži sopstvenog uticaja.

Strah da će jednog dana - nakon što nam se pokazao kao kuvar, enolog, trener, bokser, košarkaš, fudbaler, putar, građevinski inženjer - ući u operacionu salu sa rukama podignutim u laktovima i zavući ih u nekog nesrećnika na operacionom stolu, pokazao se realnim i opravdanim. Ili će bar pokazati nekom hirurgu prstom: „Ovde seci.“ Već je Rasimu Ljajiću, koji je inače lekar, objašnjavao kako funkcioniše respirator.

Znali smo da se On za sve pita, ali ovako samoponiženje ministra radi podilaženja svemoćnom lideru prevazilazi granice normalnog i preliva se sa viših pozicija na niže, a šire delove naprednjačke, a bogme i društvene piramide.

Na one odozdo preslikava se ponašanje ovih odozgo.

Aplaudiraj Njemu, ne primećuj ništa loše, ćuti onda kad bi trebalo da vrištiš o nepravdi. Pravi se da to ne postoji.

Da li ste primetili ovu glasnu tišinu u vezi sa pogibijom petoro ljudi kod Kraljeva? Vozilo Vojske Srbije ubilo je petoro civila, od kojih troje dečice. Čekali smo ceo dan na telegram saučešća ministra odbrane. Ni danas ne znamo detalje. Koliko alkohola je imao vozač vojnog vozila koje je pregazilo celu porodicu?

Kako u drugim slučajevima ovakve detalje nađemo u saopštenjima, a sada ih nema?

Nesrećan slučaj, da, dešava se, ali kod nas ne baš retko, naročito u mandatu Bratislava Gašića. Sećate li se afere „helikopter“ u kojoj je stradalo sedam osoba, pa ubistva svedoka kome su u policijskoj stanici u Boru batinama iznuđivali priznanje, sad ovih pet žrtava, sve u njegovim resorima.

Odgovornost – moralna, komandna, politička, ne stanuje to ovde.

Šta mislite ko će ovde umesto vozača koji je vozio kobno vozilo, i eventualno, njegovog pretpostavljenog biti kažnjen?

Hoće li ove iznad zaštititi „vrhovni komandant“, čime bi se odužio epoletama za dugogodišnje klanjanje režimu i služenju njemu i stranci. On ih je postavio, što mu se ne bi klanjali.

Svi su oni njegov izbor kao što je i postava reprezentacije ili Crvene zvezde. Svi su dobro provereni koliko su podobni, za koga glasaju, idu li da uveličaju partijske skupove, a celu proveru uradi Vojnobezbednosna agencija i šef joj Đuro Kutlača. Tome oni služe. Tome i pretnjama i zastrašivanju onima koji ne saviju kičmu. Mislite da preterujem. I ja sam to mislio do pre nekog vremena.

Da ovo nije surova istina, Bratislav Gašić bi bio smenjen, ako ne želi da podnese ostavku.

Oseća li „vrhovni komandant“ ikakvu grižu savesti zbog svog izbora, zbog drndanja vojske radi nekakvog marketinga – eto da puk vidi da još imamo Vojsku, koja po komandi ide prema Kosovu, ali samo na foto-sešn do blizu administrativne linije.

Pa ih onda malo vrati, pa onda ponovo i u tom maslinastom manekenisanju ovog puta je došlo do tragedije neviđenih razmera. Cela jedna porodica žrtva je sistema posvećenog paradiranju u cilju izgradnje kulta ličnosti „vrhovnog komandanta“.

Otac, njegovo troje dece od jedne, sedam i 10 godina starosti, njihova komšinica.

Žrtva je i majka koja je preživela. Toliko je državni vrh bio potresen, a bogme i njihova lokalna ispostava u Kraljevu, da su nakon tragedije organizovali koncert vokalne perjanice SNS Jelene Karleuše.

Oguglali smo na zlo. Otvrdnula nam je koža, isprane moždane vijuge, skamenili smo se. Postali smo podanici.