Zoran Radovanović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Prošle sedmice podsetih se na poslednju evropsku epidemiju velikih boginja u bivšoj Jugoslaviji. Upravo ovih dana, tačno pre pola veka, tzv. nulti ili indeksni slučaj te dramatične epizode, povratnik sa hadžiluka, počinjao je da se oporavlja od zaraze stečene u bagdadskom bazaru, a 11 osoba koje su imale nesreću da ga sretnu bilo je u inkubaciji. Virus variole je protutnjao kroz njihove organizme bez postavljene dijagnoze, pa je tek drugi talas epidemije, polovinom marta, ukazao o čemu se radi. Postajalo je sve jasnije da više bolesnika čiji je oporavak bio krajnje neizvestan do ruba smrti nisu dovele ovčije, već velike boginje. Tu bojazan potvrdila je i virusološka dijagnostika.

Situacija je delovala katastrofalno, utoliko pre što je samo jedan „superprenosilac“ preneo viruse na 40 građana – iz Đakovice, preko Novog Pazara i Čačka, sve do Beograda, odakle je bolest dalje rasejavana. Uprkos tako zloslutnim okolnostima, epidemija je zadržana u okviru Srbije i njene dve pokrajine, uz Plav u Crnoj Gori, kao jedini izuzetak. Jedan naš zaraženi građanin dospeo je i do Hanovera, ali je na tome i ostalo.

Ne samo da bolest nije rasejana po Evropi, već je pošteđen i ostatak bivše zajedničke države. Na stručnjake Svetske zdravstvene organizacije i na međunarodnu naučno-stručnu javnost poseban utisak ostavila je brzina suzbijanja epidemije. Već u maju su strani turisti bezbedno boravili na Jadranu.

PROČITAJTE JOŠ

Sa ove vremenske distance pet činilaca se izdvaja kao objašnjenje za postignuti uspeh. Prvo, država je bila pripremljena za neprijatna iznenađenja, te su samo aktivirani štabovi za borbu protiv karantinskih bolesti. Drugo, vlast je poštovala znanje, pa su stručnjaci imali odrešene ruke. Treće, narod je verovao lekarima. Četvrto, zdravstveni radnici su, ukupno uzev, pokazali primerno požrtvovanje. Peto, tadašnji autoritarni vođa nije se nijednom oglasio.

Ta davna iskustva poučna su opomena. U tekućoj epidemiji kovida 19 u Srbiji jedino samopregor zdravstvenih radnika podseća na odnos prema poslu njihovih nekadašnjih kolega. U svemu ostalom se manje-više omanulo. Država je, uprkos upozorenjima Svetske zdravstvene organizacije, nespremno dočekala pandemiju. Opreme nije bilo dovoljno, a postojeće rezerve nisu blagovremeno stavljane na raspolaganje. Umesto angažovanja zakonom predviđenih organa, nametnut je Krizni štab (KŠ), koji je tek mnogo meseci kasnije jednom rečenicom uveden u zakonsku regulativu. U maju 2020, lekari iz KŠ su za potrebe predstojećih izbora minimalizovali opasnost od obolevanja, stali su iza parole da je virus navodno „pobeđen“ i da je „izgubio virulenciju“, a neki među njima su se aktivno uključili u propagandne aktivnosti vladajuće stranke. Taj manevar je praćen grubim krivotvorenjem podataka, što je konstanta u radu KŠ i kao ogromna moralna mrlja pada na savest lekara iz KŠ uključenih u tu podvalu.

Po obavljenim izborima, kada je vlast shvatila da postoji otpor i prema strožim merama i prema već kompromitovanom KŠ, lekari iz ovog tela su faktički prihvatili demagoškim razlozima diktiranu politiku spontanog prokužavanja, koju od tada sve vreme dosledno sprovode. Najblaže mere u Evropi imale su za očekivanu posledicu (skoro) najveću smrtnost ne samo u Evropi, već i u svetu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (1)