Neće nas isprovocirati ministar spoljnih poslova Selaković, poznat kao čovek koji bi se bavio svim samo ne onim za šta prima platu, novim državnim projektom "srpska zastava na svakoj srpskoj kući", od Trebinja do Dedinja. Dobar posao, živ nisam da saznam čija će firma da šije tolike zastave.
Nisam maliciozan, nema ovde nikakve izgradnje bez ugradnje. Pogotovu ako je neki patriotizam u pitanju, odmah se hvatajte za novčanik. Sve ogadiše, na redu su zastava i himna. Dakle, nemam problem s trobojkom, neka se prigodom vijori. Ni sa himnom. Nek se peva, samo iduće godine da se škole malo bolje pripreme. Hajde što nema sređenih toaleta, besplatnih knjiga i užine, ali stvarno je sramota da nema ozvučenja u školama nego učitelji puštaju himnu preko mobilnih telefona.
Mislim, nedostojno je himne, ozvučenje je definitivno bolja stvar, jer bi uz ozvučenje đake mogao prvi dan da pozdravi i lično ON. Zašto samo da ga gledaju i slušaju u kući svaki dan na televiziji, zašto da čas ne počne njegovom prigodnom poslanicom? Čika Aca Vučić, našoj deci. Ko Čika Jova Zmaj. Ionako su aktivisti njegove stranke već sačekivali prvačiće i delili im slatkiše.
Da zapamte prvi dan škole po čika Acinim karamelama. Neće mi Selaković ogaditi zastavu, evo predlažem da se na svaku srpsku kuću okači zastava s likom Vučića.
Upravo je jednu takvu proneo pre neki dan momak lica skrivenog maskom i kapuljačom, predvodnik velike kolone koja je promarširala u Novom Sadu sa nekakvom porukom da
„predaja nije opcija“. Kome, čemu, koga i čega, sasvim je nevažno. Dobili su po dve hiljade dinara da prošetaju transparent i zastavu sa Vučićevim likom. Onako sakriveni iza kapuljača i maski sa školskim rančevima na leđima delovali su više groteskno nego preteći. Neću da ih žigošem kao falangu i neki jugend, niti navijačku grupu.
Hoću da verujem da su u pitanju samo malo vaspitno zapuštena deca. Ne kriju oni lice od policije, policija je njihova, nego ne bi baš da ih u povorci podrške predsedniku Srbije prepoznaju komšije i prijatelji. Stide se. Dobro je to. Stid je početak nekog ozdravljenja. I deset hiljada penzionerskih tužbi protiv države zbog pokradenih penzija je ipak nešto. Malo, ali nešto.
Oni znaju da ih je Vučić izdžepario, pa ih sada za njihove pare vodi na ručak. Hvali se da im pomaže jednokratnim uplatama, a zapravo ih je prvo pokrao. Ukradeno ne vraća, nego im uvaljuje „pomoć“. Dušebrižnik.
Pomoći će njegovi aktivisti i oko zimnice i ogreva, videćete. Sendvič režimi izgledaju upravo ovako. Nije važno čime se kupuju glasovi, zastavama ili zejtinom, važno je da se kupuju. I zato, iako sam uglavnom u manjini, verujem da izbori na kojima će Vučić u Beogradu biti eventualno pobeđen moraju biti izbori „protiv“, a ne „za“.
Obećavali smo sebi da posle 2000. nikada više nećemo glasati „protiv“, ali nikad ne reci nikad, vremena su takva, miš i mačka će spavati zajedno. Nego da ne zaboravim, šta li patriJota Selaković ima da kaže na činjenicu da mu koleginica u Vladi Goca Čomić potura vojvođanski identitet na predstojećem popisu? Sem što je u pitanju novo bućkalo za somove da se pecaju i bave budalaštinama, šta o tome kažu drugovi iz Vlade, zna li se šta?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare