Ministarstvo finansija reagovalo na tekst na portalu Nova.rs: O EPS-u, Putevima Srbije i gradu Beogradu

"Komentari koji preporuke MMF-a predstavljaju kao dokaz ozbiljnog pogoršanja stanja javnih finansija zanemaruju suštinu zaključaka iznetih nakon treće revizije programa sa Srbijom. Naime, sam MMF je ocenio da srpska ekonomija pokazuje otpornost, da su makroekonomski rezultati ostali snažni i da su svi kvantitativni ciljevi programa ostvareni. U tom kontekstu, preporuke koje se odnose na pojedine fiskalne rizike ne predstavljaju ocenu neuspeha ekonomske politike, već sastavni deo redovnog procesa praćenja i upravljanja rizicima.

Osnovna svrha saradnje sa MMF-om nije konstatovanje problema nakon njihove materijalizacije, već njihovo blagovremeno prepoznavanje i sprečavanje. Upravo zato se u okviru programa redovno analiziraju potencijalni rizici povezani sa javnim preduzećima, lokalnim samoupravama, energetskim sektorom i drugim segmentima javnog sektora. Postojanje fiskalnog rizika ne znači njegovu realizaciju, niti predstavlja dokaz ugrožene fiskalne stabilnosti, već signal da je potrebno nastaviti sa unapređenjem upravljanja i praćenja poslovanja pojedinih subjekata.

Posebno je važno naglasiti da se preporuke koje se odnose na EPS, Puteve Srbije ili finansijsku poziciju Grada Beograda odnose na upravljanje pojedinačnim fiskalnim rizicima, a ne na stanje budžeta Republike Srbije. Upravo zato se o tim pitanjima i razgovara u okviru programa sa MMF-om – kako bi se potencijalni rizici kontrolisali pre nego što proizvedu značajnije fiskalne troškove.

Kada je reč o EPS-u, treba imati u vidu da su najveći izazovi nastali tokom energetske krize 2021. i 2022. godine. Od tada su sprovedene značajne organizacione i finansijske reforme, unapređeno je korporativno upravljanje, izvršena transformacija društva i poboljšani finansijski pokazatelji poslovanja. Zbog toga MMF danas govori o nastavku restrukturiranja i jačanju upravljačkih kapaciteta u susret velikom investicionom ciklusu u sektor energetike, a ne o potrebi hitne finansijske sanacije.

Slično važi i za Puteve Srbije. U uslovima istorijski visokog nivoa javnih investicija i intenzivne izgradnje saobraćajne infrastrukture, očekivano je da MMF insistira na snažnijoj kontroli rashoda, upravljanju obavezama i jačanju korporativnog upravljanja. To nije kritika investicione politike kao takve, već preporuka da se veliki infrastrukturni projekti prate odgovarajućim mehanizmima finansijskog upravljanja.

Činjenice takođe pokazuju da je Srbija u prethodnom periodu uspela da smanji učešće javnog duga sa oko 70% BDP-a na oko 43% BDP-a, da dobije investicioni kreditni rejting, očuva makroekonomsku stabilnost tokom pandemije, energetske krize i izraženih geopolitičkih poremećaja, kao i da zadrži jednu od viših stopa privrednog rasta u Evropi. Takvi rezultati teško se mogu dovesti u vezu sa tvrdnjama o navodnom urušavanju javnih finansija.

Najzad, iz pojedinih komentara izostaje ključni deo poruke MMF-a – da su makroekonomski rezultati Srbije ostali snažni, da je inflacija značajno smanjena, da je tržište rada stabilno i da je program uspešno prošao još jednu reviziju. Izostavljanjem tog konteksta stvara se utisak da MMF upozorava na fiskalni slom, iako je reč o standardnim preporukama za dalje unapređenje upravljanja fiskalnim rizicima.

Drugim rečima, postoji suštinska razlika između identifikacije fiskalnog rizika i ocene da je fiskalna stabilnost ugrožena. MMF govori o prvom. Pojedini komentatori tu razliku zanemaruju i iz preporuka koje se odnose na unapređenje upravljanja rizicima izvode zaključke o navodnom pogoršanju stanja javnih finansija, iako sami nalazi MMF-a ne podržavaju takav zaključak. Postojanje fiskalnih rizika nije pokazatelj slabosti sistema, već upravo razlog zbog koga se oni kontinuirano identifikuju, analiziraju i uključuju u proces kreiranja ekonomske politike. Odgovorna fiskalna politika ne podrazumeva odsustvo rizika, već sposobnost da se oni blagovremeno prepoznaju i drže pod kontrolom.

Posebno je važno naglasiti da fiskalni pokazatelji Srbije ostaju među najpovoljnijim u regionu i šire u Evropi. Učešće javnog duga u BDP-u nalazi se značajno ispod nivoa zabeleženih tokom prethodne decenije, fiskalni deficit je pod kontrolom. Konačno, preporuke MMF-a ne treba posmatrati kao kritiku postojećeg fiskalnog okvira, već kao potvrdu potrebe da se nastavi sa politikom odgovornog upravljanja javnim finansijama, jačanja institucionalnih kapaciteta i unapređenja upravljanja fiskalnim rizicima. Upravo na tim principima zasnovana je i srednjoročna Fiskalna strategija Republike Srbije, koja predviđa očuvanje makrofiskalne stabilnosti, postepeno smanjenje učešća javnog duga u BDP-u i nastavak visokog nivoa investicija koje podržavaju dugoročni privredni rast", stoji u saopštenju Ministarstva finansija.