U zemlji s ovoliko zaposlenih u pravosuđu još uvek se nije našao bar jedan dovoljno hrabar da se bavi svojim poslom. Taj hrabar zove se, naravno, Zagorka Dolovac.
Ovde se misli i na one koji su u prilici da procesuiraju i sude po zakonu, po ugledu na gospođu iz naslova ovog teksta, ali to ne rade. Laura Koveši, naime, u vreme dok je predvodila rumunski Direktorat za borbu protiv korupcije (DNA), pokrenula je zakonske postupke protiv u proseku 1.000 korumpiranih ljudi godišnje, od čega je svake godine po 900 osuđeno.
Zamislite samo 900 presuda godišnje u Srbiji. Tri na dan. Od koga bismo najpre krenuli?
Možda od „Krušika“, kako hrabrost uzbunjivača Aleksandra Obradovića, ključnog svedoka da su osobe bliske vladajućoj partiji imale prednost prilikom kupovine i prodaje oružja iz ove fabrike, pri čemu su se osobe debelo okoristile, a fabrika maltene propala, ne bi bila uzaludna?
Ili od „Jovanjice“, za koju bi u svakoj normalnoj zemlji u kojoj pravosuđe funkcioniše po slovu pravde, a ne po diktatu političkih moćnika, napori policajaca koji su otkrili najveću plantažu marihuane u Evropi, bili nagrađeni, a ne skrajnuti, a ti isti policajci nastavili bi da se časno i pošteno bave svojim poslom, umesto da budu degradirani i provučeni kroz toplog zeca medijskih kerbera bliskih vlasti?
PROČITAJTE JOŠ:
Ili od (u međuvremenu srušene) naplatne rampe kod Doljevca, gde je, vlast tvrdi, vozač visokog funkcionera SNS Zorana Babića proleteo kroz istu i usmrtio ženu, iako nema ključnog snimka s nadzornih kamera koji bi to i dokazao? U zemlji u kojoj svako malo isplivavaju najneverovatniji, bizarni i krvavi klipovi, koji potom budu instrumentalizovani i zloupotrebljeni kako kome u vlasti odgovara, nikako da vidimo baš tih 120 sekundi koji bi demantovali da je za volanom „škode“, koja je projurila naplatnom rampom brzinom od 200 kilometara na sat, bio upravo Babić, a ne njegov vozač.
Ili od onih silnih stanova u Bugarskoj i of šor kompanija na egzotičnim lokacijama u vlasništvu ministra Siniše Malog, koji se, njegova žena tvrdi, svojevremeno hvalio i kako je organizovao rušenje u Savamaloj? Istog ministra koji je, svojoj stručnosti uprkos, plagirao doktorski rad, utvrdio Odbor za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta.
Možemo ovako u nedogled, ali jasno vam je o čemu je reč: nijedna krupna (ni sitna) afera u kojoj su ključni akteri bliski Srpskoj naprednoj stranci, ne da nije dobila sudski epilog, nego nije ni primirisala sudnici.
Ovde se, da se ne lažemo, misli na Zagorku Dolovac, prvu tužiteljku Srbije. Nekad demokratsku perjanicu koja je, otkako je SNS zajahala vlast, naprasno zanemela, i ne oglašava se ni o jednom slučaju u kome ima naprednjaka.
Da sam u prilici, pitao bih gospođu Dolovac da li zna ko je Laura Koveši i šta misli o njenom radu? Da li joj se divi? Da li je nekad poželela da bude kao ona, poštena, profesionalna i hrabra? I zašto nije, nego je odabrala put kojim se u Srbiji češće ide, put koji vas vodi pravo na kanabe najmoćnije osobe u zemlji, put koji donosi moć (verovatno i pare), ali oduzima čast i obraz.
Jer, na kraju dana, jedino što se računa jeste ona osoba koju pogledate u ogledalu. Da li se stidite te osobe mera je svakog od nas. Laura Kaveši nema razloga da se stidi osobe koju ugleda u ogledalu, a šta ćemo sa Zagom Dolovac, na primer?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare