7
Legenda kaže da su boljševici, dolazeći na vlast, obznanili kako je komunizam stupio na snagu jednog konkretnog dana nekoliko minuta posle pet sati popodne.
Upravo na to je zaličila jučerašnja Vučićeva objava rata kriminalu. Ratnom pokliču predsednika – od kog se prvo zatresla policijska stanica u Srbobranu na koju je neki svat, još neobavešten da je njegovom kriminalnom životu i radu odzvonilo, bacio bombu – prethodila je Instagram verzija Vučićevog pohoda na kriminalce svih fela i boja.
Ostalo je još da ih potučemo na Fejsbuku i Tviteru, nego ne stiže Suzana Vasiljević da apdejtuje statuse Vučićevih naloga na ovim društvenim mrežama.
Bio je predsednik ljut kao ris, iz njega je sijala rešenost, odlučnost i nesalomivost da doaka „bandi jednoj mafijaškoj i reketaškoj“ tako da sam, kojim slučajem, bio kriminalac isto veče bih se pretvorio u miša, potražio neku adekvatnu rupu i tu čamio i čekao. Šta bih čekao? Pa, da ga prođe ovaj iznenadni napad „eliotnesizma“ i da skine odeždu Prljavog inspektora Harija i opet obuče one džemperčiće i jaknice kojima u cenu i etikete zvirka dokona i neinventivna opozicija koja više ne zna kako da naudi tom vizionaru, strategu i državniku pa mu nabija na nos skupe patike i fanjele.
Mislite da će ga ovo proći, čujem pitanja zainteresovanih sa one strane zakona u čijem glasu se prepoznaje tračak nade da će opet sve ostati po starom i da će predsednik otpasati revolvere i vratiti se svojim omiljenim delatnostima: asfaltiranju seoskih puteva, trasiranju auto džada, postavljanju trafo stanica, jedenju gibanice u helikopteru i lubenica na terasi predsedničkih dvora i gostovanju u Ćirilicama i jutarnjim programima?
Hoće, braćo, sestre i drugovi kriminalci, samo malo strpljenja da predsednik formira ovu novu vladu koju će, kako je najavio, srušiti već za nepune dve godine na novim izborima; da zaalufa najnoviju kampanju; da mu se Ivica Dačić „primi“ na ulogu Maje Gojković i ovlada onim zvoncetom kojim se poslanici u Skupštini pozivaju na glasanje i da se unutar „Esenes company Ltd“ izvrši „unutrašnja preraspodela“ funkcija, moći, privilegija.
Porasla deca, osamostalila se – što bi onomad rekao besmrtni grobar Toma Nikolić – pa se to malo otrglo kontroli a i ova „poštena“ klasična mafija se osilila i počela da prelazi dozvoljene granice i da tura nos gde mu nije mesto. Ne može to više tako. Mora se znati ko živi od reketa a ko gradi restorane! Ko trasira a ko asfaltira! Ko diluje a ko nabavlja ili uzgaja! Ko pravi ambijent a ko u njemu obitava etc, etc…
Zaista, šta je Aleksandar Vučić hteo (ili šta hoće) ovim iznenadnim napadom pravdoljubivosti i pohodom na kriminal i kriminalce zbog kojeg je obećao da će „terati vladu dok svu tu bandu ne zatuče direktno maljem u glavu“ , „zmiji stane za vrat“ i pokaže joj „kako nije jača od države“? Ništa, samo je otvorio najnoviju sezonu izborne kampanje. Ako se sećamo, vlast je osvajao na priči o beskompromisnoj borbi protiv kriminala, učvrćivao je hapšenjem „tajkuna“ i „udarima na kosmajce“ i zašto bi sada, pred odlučujuću bitku kad namerava da na objedinjenim izborima 2022, zacementira još jednu svoju „petoletku“ menjao uspešan recept. Istina, verovatno će, tu i tamo, zatvor omastiti neka sitna boranija, radi uverljivosti filma pašće i poneka krupna zverka i to će biti to.
Jer, ako je zaista hteo da upristoji i uredi duboko kriminalizovano društvo, imao je dugačkih osam godina za taj, zaista veliki i opasni posao, ali kao što vidimo za to vreme je kriminalna aždaja samo narasla, upetostručila broj glava i produžila pipke. Oseća li predsednik imalo odgovornosti spram te činjenice ili misli kako je kriminal bio neki paralelni univerzum koji se začinjao i razvijao nezavisno od sistema kome je on alfa i omega? Kako reče, dok se on sa kamaradima lalvovski borio za Kosovo i da ekonomski oporavi Srbiju neki su pomislili da treba da žive od zločina i otimanja.
Moguće, samo tu izranja pitanje šta su za to vreme radile službe i resori sigurnosti i bezbednosti kojima je i sam bio na čelu kao koordinator? Lovili pljačkaše automobilskih ratkapni i poklopaca sa šahtova? To znači samo jedno: policija, bezbednosne službe i pravosuđe su osam godina bili u hibernaciji u koju je gurnula njegova politička volja koja sad otkriva toplu vodu i ibreti se nad činjenicom kako je kriminalna zmija ojačala i da joj treba „stati nogom za vrat“. Gde je ta noga bila dok je zmija bila zmiče i tek se pilila u zmijskom leglu? Je li baš trebalo desetine mrtvih na beogradskim ulicama i po garažama da se upale lampice i shvati kako je obračun mafijaških klanova otišao predaleko?
Da li su hohštapleri, koristeći veze sa politikom, morali da zauzmu najunosnije poslove, uđu u sve pore malog i velikog biznisa, krvnički se obogate i ojačaju, pa da predsedniku dođe iz bezbednosnih izveštaja u glavu kako tako više ne može? I može li se jednostranom akcijom, gromopucatelno najavljenoj na televiziji – da čuju verni glasači i da se još jednom zaljube u velikog borca za pravdu – odseći glava(e) kriminalnoj aždaji a onda ćemo dugo svi živeti zadovoljni, srećni, bezbedni i nereketirani? Mislim da ne može, ali predsednik zna bolje.
Ako mu globalna akcija „vihor“ prođe i zaista napuni zatvore kriminalnim ološem, skidam kapu i pozdravljam. Jedini mu je problem, što ako to zaista uradi do kraja i bez kompromisa, moraće u poneki zatvor da odlazi u posetu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
