Piše Ranko Pivljanin: Vučić kao Eliot Nes

Upravo na to je zaličila jučerašnja Vučićeva objava rata kriminalu. Ratnom pokliču predsednika - od kog se prvo zatresla policijska stanica u Srbobranu na koju je neki svat, još neobavešten da je njegovom kriminalnom životu i radu odzvonilo, bacio bombu - prethodila je Instagram verzija Vučićevog pohoda na kriminalce svih fela i boja.Ostalo je još da ih potučemo na Fejsbuku i Tviteru, nego ne stiže Suzana Vasiljević da apdejtuje statuse Vučićevih naloga na ovim društvenim mrežama.Bio je predsednik ljut kao ris, iz njega je sijala rešenost, odlučnost i nesalomivost da doaka „bandi jednoj mafijaškoj i reketaškoj“ tako da sam, kojim slučajem, bio kriminalac isto veče bih se pretvorio u miša, potražio neku adekvatnu rupu i tu čamio i čekao. Šta bih čekao? Pa, da ga prođe ovaj iznenadni napad „eliotnesizma“ i da skine odeždu Prljavog inspektora Harija i opet obuče one džemperčiće i jaknice kojima u cenu i etikete zvirka dokona i neinventivna opozicija koja više ne zna kako da naudi tom vizionaru, strategu i državniku pa mu nabija na nos skupe patike i fanjele.Mislite da će ga ovo proći, čujem pitanja zainteresovanih sa one strane zakona u čijem glasu se prepoznaje tračak nade da će opet sve ostati po starom i da će predsednik otpasati revolvere i vratiti se svojim omiljenim delatnostima: asfaltiranju seoskih puteva, trasiranju auto džada, postavljanju trafo stanica, jedenju gibanice u helikopteru i lubenica na terasi predsedničkih dvora i gostovanju u Ćirilicama i jutarnjim programima?Hoće, braćo, sestre i drugovi kriminalci, samo malo strpljenja da predsednik formira ovu novu vladu koju će, kako je najavio, srušiti već za nepune dve godine na novim izborima; da zaalufa najnoviju kampanju; da mu se Ivica Dačić „primi“ na ulogu Maje Gojković i ovlada onim zvoncetom kojim se poslanici u Skupštini pozivaju na glasanje i da se unutar „Esenes company Ltd“ izvrši „unutrašnja preraspodela“ funkcija, moći, privilegija.Porasla deca, osamostalila se - što bi onomad rekao besmrtni grobar Toma Nikolić - pa se to malo otrglo kontroli a i ova „poštena“ klasična mafija se osilila i počela da prelazi dozvoljene granice i da tura nos gde mu nije mesto. Ne može to više tako. Mora se znati ko živi od reketa a ko gradi restorane! Ko trasira a ko asfaltira! Ko diluje a ko nabavlja ili uzgaja! Ko pravi ambijent a ko u njemu obitava etc, etc...Zaista, šta je Aleksandar Vučić hteo (ili šta hoće) ovim iznenadnim napadom pravdoljubivosti i pohodom na kriminal i kriminalce zbog kojeg je obećao da će „terati vladu dok svu tu bandu ne zatuče direktno maljem u glavu“ , „zmiji stane za vrat“ i pokaže joj „kako nije jača od države“? Ništa, samo je otvorio najnoviju sezonu izborne kampanje. Ako se sećamo, vlast je osvajao na priči o beskompromisnoj borbi protiv kriminala, učvrćivao je hapšenjem „tajkuna“ i „udarima na kosmajce“ i zašto bi sada, pred odlučujuću bitku kad namerava da na objedinjenim izborima 2022, zacementira još jednu svoju „petoletku“ menjao uspešan recept. Istina, verovatno će, tu i tamo, zatvor omastiti neka sitna boranija, radi uverljivosti filma pašće i poneka krupna zverka i to će biti to.Jer, ako je zaista hteo da upristoji i uredi duboko kriminalizovano društvo, imao je dugačkih osam godina za taj, zaista veliki i opasni posao, ali kao što vidimo za to vreme je kriminalna aždaja samo narasla, upetostručila broj glava i produžila pipke. Oseća li predsednik imalo odgovornosti spram te činjenice ili misli kako je kriminal bio neki paralelni univerzum koji se začinjao i razvijao nezavisno od sistema kome je on alfa i omega? Kako reče, dok se on sa kamaradima lalvovski borio za Kosovo i da ekonomski oporavi Srbiju neki su pomislili da treba da žive od zločina i otimanja.https://www.instagram.com/p/CGhmIEGpM6h/Moguće, samo tu izranja pitanje šta su za to vreme radile službe i resori sigurnosti i bezbednosti kojima je i sam bio na čelu kao koordinator? Lovili pljačkaše automobilskih ratkapni i poklopaca sa šahtova? To znači samo jedno: policija, bezbednosne službe i pravosuđe su osam godina bili u hibernaciji u koju je gurnula njegova politička volja koja sad otkriva toplu vodu i ibreti se nad činjenicom kako je kriminalna zmija ojačala i da joj treba „stati nogom za vrat“. Gde je ta noga bila dok je zmija bila zmiče i tek se pilila u zmijskom leglu? Je li baš trebalo desetine mrtvih na beogradskim ulicama i po garažama da se upale lampice i shvati kako je obračun mafijaških klanova otišao predaleko?Da li su hohštapleri, koristeći veze sa politikom, morali da zauzmu najunosnije poslove, uđu u sve pore malog i velikog biznisa, krvnički se obogate i ojačaju, pa da predsedniku dođe iz bezbednosnih izveštaja u glavu kako tako više ne može? I može li se jednostranom akcijom, gromopucatelno najavljenoj na televiziji – da čuju verni glasači i da se još jednom zaljube u velikog borca za pravdu – odseći glava(e) kriminalnoj aždaji a onda ćemo dugo svi živeti zadovoljni, srećni, bezbedni i nereketirani? Mislim da ne može, ali predsednik zna bolje.Ako mu globalna akcija „vihor“ prođe i zaista napuni zatvore kriminalnim ološem, skidam kapu i pozdravljam. Jedini mu je problem, što ako to zaista uradi do kraja i bez kompromisa, moraće u poneki zatvor da odlazi u posetu.