Piše Ranko Pivljanin: Sve sami Martinovići - vlada protiv države

Imamo i ministra protiv zdravstva. Plate medicinskih radnika u Srbiji su ubedljivo najniže u regionu i lekari „tezgare“ po privatnim klinikama i okolnim državama, a mnogi zauvek odlaze iz zemlje. I ako se ostvari plan nadležnog ministarstva o zabrani dvojnog rada ( što u osnovi ima opravdanje), a primanja u državnim bolnicama im ostanu bedna, tamo će ostati samo oni koji neće imati gde da odu. Dakle, državno zdravstvo je na kolenima a siromašni deo građana, kakvih je, na žalost, većina neće moći da priušte zdravstvenu zaštitu i lečiće se čajevima. Živeće i lečiće se bogati, sirotinja neka umire. Milioni su slupani u „sajber spejs“ bolnice koje sada zvrje prazne i zarastaju u korov, jer u njima nema ko da radi, odnosno država nema novca da plati lekare i pomoćno osoblje. Predsednik ide okolo i hvali se nabavkom najsavremenijih medicinskih aparata, a niko se ne pita ko će te uređaje opsluživati. Ministar se nedavno pohvalio kako su ukinute liste čekanja za skener, ali se na kraju ispostavilo da je to bila pirova pobeda, jer nema ko da pročita nalaze. Ima skenera, ali fali radiologa.

Već godinama imamo i ministre protiv prosvete. Jedini koji je bio ozbiljno pristupio svom poslu i pokušao nešto da promeni nabolje bio je dr Aleksandar Verbić, ali je brzo oteran da ne „remeti sistem“. Uzalud prosvetari na početku svake školske godine, pa i ove, organizuju štrajkove, izlaze na ulice, skreću pažnju na svoj ponižavajući položaj. Zauzvrat dobijaju milostinju i niko od onih koji odlučuju o raspodeli državnog novca ne želi i neće da razume kako ti ljudi rade najznačajniji posao u državi i da obrazovanje nikako nije trošak već ulaganje u budućnost. Nikome da se upale crvene lampice na činjenicu kako se studenti više ne upisuju na nastavničke smerove fakulteta i da nam brzih dana neće imati ko da sedi za katedrama i uči decu.

Imamo i ministarku protiv ekologije koja se slika na prigodnim događajima i manifestacijama, a da jednu reč nije progovorila na temu najveće ekološke pretnje koja se u obliku potencijalnog rudarenja litijuma nadvila nad Srbijom. Da ne pominjemo sve one kineske „investitorske poduhvate“ plaćene devastiranjem zemljišta i zagađenjem vazduha.

Imamo i ministra protiv odbrane, ministra protiv kulture, ministra protiv policije, ministarku protiv pravde..., zna li neko kako se zove ministar (protiv) privrede?

Na kraju, a i najbitnije, imamo ministra protiv finansija koji je onako olakotno spreman da „slupa“ 17 milijardi u megalomanski projekat zvani EXPO, ne pitajući se da su se novcem planiranim za taj bankrot u najavi, sistemski moglo rešiti i pitanje poljoprivrede i zdravstva i prosvete. Kad se već toliko zadužujemo, da bar znamo za šta. Hoće li nam iko objasniti kako će to taj nacionalni stadion od pola milijarde evra, u ovoj zemlji anti-fudbala, opravdati i vratiti uloženi novac?

Sreća je da imamo Aleksandra Vulina kao ministra bez portfelja. Na tom mestu on može napraviti najmanju štetu.

BONUS VIDEO Podcast Snaga Uma - Ranko Pivljanin