Piše Ranko Pivljanin: Rado ide Srbin u vojnike...

Ajte, Srbi, u vojnike uskliknuo je u subotu i onaj koji voli da se predstavlja kao vrhovni komandant oružanih snaga Srbije, malo manje poetski obaveštavajući javnost da je potpisao saglasnost (ko li mu je samo tu saglasnost tražio) za služenje redovnog to jest obaveznog vojnog roka u trajanju od 75 dana. ( Znači li to da bi Aleksandar Vulin morao da dosluži dva meseca?). Sad je na potezu Vlada koja je odmah usvojila zaključak kojim se nalaže Ministarstvu odbrane da pokrene proceduru za vraćanje obaveznog vojnog roka. A posle ćemo da vratimo i Kosovo, jel da?

Biće da su upravo vrišteća predaja Kosova i izdaja ono malo Srba u našoj južnoj pokrajini plus litijumska cirkusijada bili i osnovni motiv za ovu „smb“ kosku koja će podeliti javnost i oko koje će se - na prazno, razume se - lomiti koplja, ali Vučiću i jeste važno da se nečim uskovitla javno mnjenje i fokus preusmeri sa onoga o čemu bi trebalo da se priča i raspravlja na novu temu. A ako smo već na toj temi da damo skromni doprinos raspravi.

Prvo, ovako naprasno i ad hok doneta odluka o tako ozbiljnoj stvari kao što je vraćanje obaveznog vojnog roka vuče na uobičajeni hir samovolje i diletantizam, jer je, valjda, prethodno bilo neophodno dobro izanalizirati sve posledice, kako one dobre tako i loše, pa tek onda izaći sa ovakvim predlogom. Logično je prvo sa stručne strane dobro i potanko promisliti o svemu, pa na osnovu toga doneti političku odluku, a ne krenuti sa samarom pre kobile. Nije vojska, ili ne bi trebalo da bude, samostalna trgovinska radnja u kojoj danas prodajemo prnje, a sutra hranu za kućne ljubimce, niti je kafana gde, po potrebi, mogu da služe čas obučeni, čas priučeni konobari. Pa ćemo tako, jel’ te, da imamo čas opštenarodnu, čas profesionalizovanu vojsku, onda neki miks, pa ispočetka.

Je li iko u ovoj državi seo, razmislio i procenio šta i kakve to vojnike dobijamo za tih 75 dana služenja i obuke ili je to samo onako došlo Vučiću tokom onih nekoliko dana provedenih u lozničkoj kasarni? Nemojte samo pominjati kako je vojska „škola života“ i „čeličenja“ i kako će tamo od naših sinova „napraviti ljude“ koji će naučiti da „ustaju rano i zatežu čaršave na krevetima“ - tome se mogu i kući naučiti. Uostalom, jednom smo imali takvu vojsku i videli smo kako je završila i ona i država koju je trebalo da brani.

Je li iko izračunao koliko će to koštati i da li je, možda, pametnije novac, koji će biti potrošen za te masovne dvoipomesečne boravke u kasarnama, upotrebiti za dalje unapređenje postojeće profesionalne vojske? Zar nije probitačnije sredstva uložiti u jednoga koji želi i koji se opredelio da bude vojnik, nego u deset njih koji će, samo po sili zakona, otići u vojsku ( ukoliko ne uspeju da je izbegnu), tamo se pozivati na prigovor savesti i nositi metlu umesto puške? Videli smo i taj cirkus kako izgleda.

Je li neko ozbiljno istražio kolika je stvarna zainteresovanost mladih da „idu u vojsku“ i da li će sada i zbog toga krenuti da napuštaju zemlju? Graknuće takozvane patriote i potrošači tuđe krvi da nam takvi i ne trebaju. Najlakše ih je osuditi, ali s obzirom na iskustva njihovih očeva i rođaka i sa vojskom i sa besmislenim ratovima u koje su gurnuti, ispravnije ih je razumeti. Tvrd vam stojim da će veći deo ovih najglasnijih zagovornika obaveznog služenja vojnog roka sutra među prvima pokušati da svoju decu negde sklone. Uostalom, kome je do vojske postoji dobrovoljno služenje, ali ne vidim baš redove pred regrutacionim centrima i one čuvene ispraćaje u vojsku koji su bili deo nacionalnog folklora.

Teško danas Srbin ide u vojnike. On da „gine“, a drugi da beru lovorike. Ne biva, više.