Piše Ranko Pivljanin: Ponoš na crti Vučiću - strah od generala

Izređali su se vajni poslanici u Skupštini gde je proglašen za najgoreg načelnika Generalštaba koji „ni vod ne ume postrojiti“, zašiljili su glogove koce urednici pravovernih tabloida ( pretopio tenkove, Nato general), a na kraju se oglasio i sam Vučić. „Ako ljudi žele da imaju takve koji se uzdaju u snagu inostranih ambasadora – da im pomognu u dovođenju i odvođenju s vlasti ne znam koga, ja ću da čestitam, svakako“, poručio je u svom maniru.Sve su prilike da se Vučić malo nahvatao straha, ne od generala, već od novodolazećeg ambasadora Amerike Kristofera Hila, a tu zebnju su mu dodatno podgrejale upravo Ponoševe reči na tu temu: „Kad neko odluči da Kristofera Hila izvuče iz penzije i dovede ga ovde, onda postoji priličan nivo izvesnosti da on neće otići odavde, a da Vučić ostane.“ Kad se tome doda pismo sedmorice kongresmena američkom predsedniku u kome ukazuju na brojne nepodopštine Vučićevog režima i traže da se Amerika aktivnije angažuje u “suzbijanju korupcije u Srbiji, sprečavanju gušenja slobode medija i organizovanju slobodnih izbora”, onda se pale lampe za uzbunu.Dovoljno da se već poodmakla paranoja dodatno rascveta, a da se Ponoš doživljava i targetira kao neko ko bi zaista mogao biti favorit Zapada što već vodi noćnim morama i teškim košmarima. Zna to Vučić dobro, pa i njega i Tomu su na sličan način projektovali i postavljali kad je ono Tadić povukao crvene linije i naljutio frau Merkel.Međutim, Vučić takođe isto tako zna da ga na ovom mestu čuva ( i ostavlja) onaj glavni i još uvek neispunjeni zadatak spram kosovskog pitanja koji bi on odavno rešio da zna koliko će ga tačno koštati. S jedne strane, iako ga je sludeo, preparirao i u pojam ubio, po tom pitanju nije načisto ni sa ovim narodom, a s druge mu kao opomena stoji i sudbina njegovog podgoričkog pobratima koji je, kad je izvršio sve zadatke, pušten niz ladnu Moraču. S tom razlikom što je Đukanović nedvosmislenom otklonom od Rusije - kojoj je prvo izmakao pare a onda i Crnu Goru - obezbedio solidne olakšavajuće okolnosti, dok je Vučić politikom “dobro jutro čaršijo na sve četiri strane”, koja podrazumeva ulagivanje Zapadu uz istovremenu kooperaciju sa “istočnim faktorom” izgubio kredibilitet i kod jednih i kod drugih. Njemu niko više ne veruje i kad dođe odsudni momenat odreći će ga se i Evropa i Amerika i Rusija, a nisam siguran da će i brat Si imati nekog razumevanja, pre će biti srca kamenoga. Osim, ako nije dobio baš čvrste garancije da, ako bude stani-pani, ovo pretvaranje Srbije u kineski buvljak naplati sigurnim azilom.Dakle, ne plaši se Vučić Zdravka Ponoša ( ili bilo koga drugog) kao protivkandidata koji ga može ugroziti na izborima koji će se odigrati po njegovim pravilima, jer u uslovima apsolutne kontrole, što nad medijima, što nad institucijama i ogromnog finansijskog preimućstva ne postoji igrač koji mu može parirati. Vučić se uplašio saznanja da, iako je imao drugačije namere i planove, nije večan. On se boji sopstvenog roka trajanja i na Ponoša viče u strahu od te neizvesnosti i grozne činjenice da tamo negde piše ono: expiry date.