31
Ne postoji skliskiji teren od onog natopljenog krvlju, naročito za onog ko se usudi da to tumači. Najpametnije je ćutati, ali da li je najispravnije? Govorom se rizikuje, ali se ćutanjem možeš više ogrešiti.
Teške su to i pipave stvari i ma koliko ti pobude bile najplemenitije ne možeš računati da će će te svi razumeti, da ti reči neće izokrenuti i zloupotrebiti, da te jedna strana neće optužiti da si licemer i podlac, druga da si izdajnik svog naroda, nem na njegove žrtve.
Svrstavanje ti garantuje odobravanje jedne strane, pokušaj da ih obe razumeš nosi surevnjivost i podozrenje i jedne i druge.
Koliko i gde god čovek može da se izmakne a da ta distanca bude dovoljna za pravičan pogled i poruku koja nikog neće uvrediti, a da ne bude jeftino praznoslovlje i sebični otklon „rekoh i spasih dušu svoju“?
Nije poenta da sebi olakšaš, cilj je da bude lakše onome koji je pogođen više od tebe i da taj barem oseti da si ga razumeo, i u bolu i u osudi, pa i u mržnji i teškoj reči.
Svake godine, evo već blizu tri decenije, po krvi prosutoj u Srebrenici se oklizavaju i proklizavaju mnogi, masovnost zločina i njegova (zlo)upotreba potire tragiku pojedinačnih sudbina, nizovi nišana i imena na njima su postali deo rezultante velike tragedije, a iza njih su konkretni sinovi, kćeri, očevi, majke, sestre, braća, ljudi sa imenima i prezimenima… Isti kao i svi mi, ma kako se zvali, kome se Bogu molili i koje bogomolje posećivali.
Munira Subašić, predsednica Pokreta „Majke enklave Srebrenica i Žepa“ je izjavila kako joj je „žao što Aleksandar Vučić nije bio sponzor Rezolucije ( o Srebrenici, prim.nov), što se na taj način nije nama majkama izvinio, Mrtvi se ne mogu vratiti, ali ipak i on ima svoju decu. Mora da misli na to. Nije samo njegov život važan, važan je život njegove dece i njegovih unučadi.“
PROČITAJTE JOŠ
Munirine reči su sa ove strane učitane kao svojevrsna fatva i monstruozna pretnja Vučiću i njegovoj deci i nerođenoj unučadi, propagandna mašinerija je uključena na sedam hiljada obrtaja i eto nas opet na pragu novih optužbi, omraza i manipulacija, isključivih krivaca i jedinih žrtvi, još koju svetlosnu godinu dalje od pomirenja i istine. Presuđivati ko je ovde u pravu i čiji je gnev pravedniji je uzaludan i mizeran posao i bio bi samo još jedna stopa na krvi i nevinih i krivih u čije ime se danas preganjaju i pozvani i nepozvani, iskreni i pokvareni.
Slična postavka stvari je dovela i do Srebrenice i do Bratunca i još na desetine malih srebrenica i bratunaca diljem nesrećne Bosne kad su se onomad dva naroda upustila u bestijalnu misiju međusobnog istrebljenja.
Ako, bismo, ipak stavili na tasove neke vage pravednosti celu ovu priču, na onom Munirinom bi se našlo 22 mrtvih, među kojima i njen najmlađi sin, a ono što je poručila našem predsedniku se samo zlonamerno može tumačiti kao neka pretnja ili prizivanje zla. Bio je to ( na žalost, ni prvi ni poslednji put, uzaludan) vapaj da se svi oni koji se nađu u poziciji da odlučuju o ratovima, životu i smrti uzmu u pamet i prvo pomisle na svoju decu.
Ne znam da li su po Munirinom uputstvu Radovan Karadžić i Alija Izetbegović, pre nego što su podelili oružje tuđoj, pomislili na svoju decu, ali je činjenica da su njihova deca živa, a mnoga druga nisu.
Kao što nije živ ni sin Ljubinke Gajić iz Bratunca koji je ubijen sa nepune četiri godine. Ne, ne otvaram vrata pakla relativizacije i poređenja zločina u šta sklizne gotovo svaka debata na ovu temu( „i oni su nas ubijali“), želim da iznad prokletih nacija uzdignem ono, to jest one bez kojih ni njih ne bi bilo: majke.
Majke sa imenom i prezimenom kojima je bog, bio on Alah ili Hrist, dao puno pravo da sa grobova svoje mrtve nevine dece kažu sve što im je na duši, pa, na kraju i da optuže.
Sumnjam da su i Munira i Ljubinka učile svoja čeda da mrze i da kad uzmognu odu i ubiju komšiju. I one i njihova deca su žrtve ludila i pokvarenosti moćnika koje je, u nekom trenutku, zapalo da odlučuju o životu i smrti.
I samo se one mogu razumeti i kada njih dve smognu snage da zajedno posete grobove svoje dece prožižiće tračak iskrene nade ka istinskom pomirenju. Sve ostalo je jeftina i odvratna parada.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare