Piše Ranko Pivljanin: Grigorija za predsednika

Najtačnije – zvuči, pod jedan, kao očajnički krik ostatka nezaklanih građana Srbije tupom britvom esenesovskog režima koji se pre devet godina dokopao države i njenih resursa i Vrhovnog Uzurpatora koji je postao apsolutni gospodar svega živog i mrtvog u ovoj zemlji: njene takozvane Skupštine; još takozvanije Vlade koju u momentu osnivanja oročava na dve godine i njenih takozvanih ministara; sopstvene i tuđih partija; spoljne i unutrašnje politike; izbora i reizbora; rekonstrukcija i dekonstrukcija; sudstva i zdravstva; ekonomije i demografije; medija, jutarnjih, podnevnih i večernjih programa i naslovnih strana; Instagrama i Fejsbuka; vakcinaštva i respiratorstva; gondolijerstva i spomeništva; navijaštva i stadionstva; kriminalastva i obračuna sa istim...Pod dva, zvuči kao najstrašnija noćna mora tog istog omnipotentnog Gospodara, jer mu se negde u dnu stomaka (za to mu nisu potrebne fokus grupe, tim bildinzi i istraživanja javnog mnjenja) javila jeziva i onespokojavajuća primisao da bi ga taj uljudni i smireni vladika - ako bi se, kojim slučajem, kandidovao - mogao zbrisati sa trona.Ta užasna mogućnost, ponor pakla, takoreći - pošto čovek sebe uopšte više i ne vidi izvan funkcije koju obavlja i to isključivo na ovaj cezaristički način – načinili su ga osetljivim, nesigurnim, nervoznim i goropadnim. Popalili su se alarmi, zazvonila zvona na uzbunu, oglasile izviđačke trube, a onda se uselila zebnja i javio strah, pa se moralo krenuti u preventivni protivnapad kako bi se takva opcija sasekla u samom korenu i onemogućila po svaku cenu.Zato se episkop diseldorfsk i nemački, koji je nedavno obznanio kako okuplja pametne i poštene ljude ne bi li se oteta država nekako vratila sebi i građanima, našao na listi za odstrel, postao meta najgnusnijih napada i blasfemičnih i opskurnih konfabulacija koje okolo rigaju režimske sluge a šire medijski kerberi, da bi - u skladu sa logikom nekontrolisanog lova - na kraju stigle i pretnje smrću.Što jednom reče Matija Bećković, kako je on napredovao kao pesnik, tako je i njegov otac - proskribovan od komunističkog režima - napredovao u četničkoj hijerarhiji. Slično se dešava i Grigoriju. Što je veći strah režima i njegovog poglavice, tako rastu i vladikina nepočinstva i smrtni grehovi, pa je tako proglašen bludnikom, propalim biznismenom, okorelim papistom i ekumenistom, razbijačem crkve, deliocem vernog naroda, tajkunskim političkim kandidatom, na kraju i sahranjivačem živog Patrijarha Pavla ( kako li su se samo ovoga setili). Kako je krenulo, na kraju će ispasti da je - kad mu je propalo to „sahranjivanje naživo“ - na Vojno medicinskoj akademiji i pod okriljem noći, lično udavio srpskog prvojerarha.S druge strane, Crkveni sinod, odavno u kolaboraciji sa režimom, pravi se mrtav ( pa će Grigorije i njega živog da sahrani u masovnoj grobnici), sramno ćuti i ne uzima u zaštitu svog vladiku, već sa strane posmatra kako ga režimska banda blati, olajava i provlači kroz toplog zeca. Za razumeti ih, imaju i oni noćnu moru od Grigorija, jer bi mogao, nekim čudom, da im osvane kao patrijarh. Užas i pokora!Sve u svemu, Grigorije je postao politički faktor a režim se svim silama trudi da od njega napravi političko strašilo i samog đavola kako bi ga temeljno ogadio narodu, ako ga već ne bude uspeo da odgovori od tog strašnog nauma da se pojavi kao predsednički kandidat.A može li jedan vladika da se kandiduje na izborima?Da malo dodamo zorta režimu i njegovom neustrašivom junaku, odgovor je - može. Naime, član 52. Ustava Republike Srbije jasno kaže: „ Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.“Dakle, sa zakonske strane po ovom pitanju, nema razlike između pravnika Vučića, politikologa Dačića, dramaturga Jovanovića, rakijologa Nikolića i teologa Durića. Osim ako lice Mladen Durić nije državljanin Republike Srbije. Proveride Vuline i javi Vučiću, možda se čovek bez veze sekira!