Piše Nikola M. Jovanović: Vučićeva hoklica-taktika

Predsednik kaže da mu je bilo zabavno da politički protivnici komentarišu protokol iako se govorilo o izazovima Zapadnog Balkana i da nije „jadnik, bednik i nesrećnik koga treba žaliti“.Međutim, Vučiću je zapravo jedino važno kako sve izgleda, pa je posle svakog sastanka u Davosu objavljivao slike, da bi pokazao sa koliko važnih ljudi je razgovarao. I kao što te slike nemaju nekog smisla sem da samo marketinški prikažu kako je predsednik bio prezauzet i „tražen“ sagovornik, tako je i slika na kojoj sedi u drugom redu bila deo taktike predsednika koji brine o rejtingu i šalje poruku da je Srbija (čitaj Vučić) snažna i da to što je u „magarećoj klupi“ nema značaja. Jer reakcije na mrežama i predstavnika opozicije su ukazivale upravo na tu simboliku.#blockquote_0Ono što zapravo treba da brine jeste to što je predsedniku prioritet kako da predupredi moguće napade protivnika, a ne da se bavi politikom od interesa za građane. Vučić se isključivo bavi politikom u interesu svog opstanka. I zato je važno da svaki put objasni kako mu nije teško da sedi u drugom redu, da spava na podu, jede bajate sendviče dok odbija šnicle, jer „taj mrski Zapad bi da nam uzme Kosovo, neću ja njima da se smeškam“.Činjenica jeste da je izgledalo čudno, ali deluje i da je baš to i želeo da bi slao poruke po principu „ja svima njima sve smem da kažem u oči“. I opet je na prvom mestu njegova taktika, da se odbrani i pređe u kontranapad pričom o snažnoj Srbiji. Siguran sam da tim ljudima na skupu nije bitno gde će sedeti predsednik Srbije za stolom, a da im je bitno da saznaju koji položaj je zauzeo u pregovorima oko Kosova ili sankcija Rusiji.Šta je Vučić svojim sagovornicima mogao da kaže, možemo samo da pokušavamo da saznamo krećući se kroz njegove izjave „između kišnih kapi“, u pokušaju da se nađe naznaka nezadovoljstva ili ultimatuma. To je gubljenje vremena. Jer to je deo mizanscena u rijalitiju u kojem učestvuje cela država, a po zamisli Vođe.Uostalom, da li je predsednik u Davosu „statirao u kukuruzu“ ili ne, pokazaće naredni dani u kojima se posle sastanaka sa velikom četvorkom odlučuje o obnavljanju dijaloga Prištine i Beograda o Kosovu.Ako se to dogodi, on će govoriti da su pritisci veliki, ali da im je on odoleo, a zapravo će dogovori ili sporazum koji će uslediti biti jedini realan i konkretan pokazatelj uspešnosti njegovih poteza. Po tome bi trebalo da se ceni i njegova stvarna spoljnopolitička „težina“ i politika. Dokle god to ne bude bio slučaj, on će svoju hoklica-taktiku, u kojoj se on izoluje od moćnika u borbi za snažnu Srbiju, servirati u većini medija.