Piše Nikola M. Jovanović: Konkurs opozicije

Ovaj potez stvarno će predstavljati revoluciju u stranačkoj politiici Srbije. Ukoliko prođe. Jer predizbori su nešto što baštine demokrtaije sa dugom tradicijom. S jedne strane, stranka je aktivnija, sa druge strane privlači se više pristalica. Međutim, ovde, u neuređenoj državi, „vrebaju“ opasnosti po ideju da svako u stranci ima pravo da bude kandidovan.Jedna je što nisu svima dostupna ista sredstva, što ih stavlja u neravnopravan položaj, a finasiranje kampanja je ovde i dalje ograničeno. Druga stvar je što je velika verovatnoća da režim proba da uđe u izbore i ubaci kandidate koji mu odgovaraju, a opozicione stranke nemaju infrastrukturu koja to može da iskontroliše. Svojevrsni konkurs za nosioca liste da tako kažemo se zasniva na pretpostavci da niko neće probati da minira taj proces.Imajući u vidu da su izbori opterećeni nepravilnostima i kršenjima procedure od početne pozicije u kampanji, biračkog spiska pa sve do samog glasanja, sumnja da će taj proces biti uspešan veća je nego nada.Ovo je zemlja u kojoj reč konkurs znači samo formu u koju se uvije unapred dogovoreni izbor nekog pojedinca u skladu sa jačinom veza koju poseduje. Može i besramnije – na konkursima pobeđuje onaj koga stranka postavi na mesto direktora, državnog sekretara, ministra…Zato više nikoga ne iznenađuje kada čuje da je direktor PIO fizioterapeut, a o Grčiću na čelu EPS ne bih da trošim reči i niko od njih ne snosi odgovornost, da parafraziram Vesića jer su „učestvovali na izborima pa rade šta hoće“.Konkurs za kandidate opozicije na beogradskim izborima je još važniji kada se uzme u obzir da sadašnji gradonačelnik, pokušavajući da sakrije činjenicu da je legalizovao svoj objekat i to kao kao prvu stvar koju je uradio kao prvi čovek grada, počinje kampanju za novi mandat. S jedne strane, čini se da opozicija ima šanse da ostvari još bolji rezultat nego na prethodnim izborima i dokopa se većine u Skupštini grada. Izbor pravih ljudi koji žive politiku koju propagiraju bio bi pravi potez. Međutim ako se predizbori svedu na podmetanje klipova u točkove, takva operacija mogla bi da dodatno utuče one koji ne podržavaju vlast naprednjaka i socijalista u Beogradu.U zemlji u kojoj su svi mandati ograničeni sem jednog, pa se svako malo ide na izbore, sudbina predizbora je osuđena na nezainteresovanost građana koji ionako veruju da se u politici ništa ne može promeniti, da ako nisi dobar za sebe nisi ni za druge i da je normalno da se „kraducka“.Uspešni predizbori bili bi stvarno najava početka kreiranja pravila igre koji važe za sve.