Vlada Srbije zatražila je povratak vojnika na Kosovo od Kfora. Ta odluka ne može da se odbije ali može da se odugovlači, objasnio je predsednik Srbije.
Iz Vašingtona je I pre odluke poslat odgovor od izaslanika Gabrijela Eskobara da je povratak oružanih snaga na Kosovo neprihvatljiv . Stiče se utisak da je Vučić već znao kakav će odgovor stići. Na pitanje zašto je važno da zahtev bude formalan, predsednik Srbije je rekao da je važno da nam u nekoj drugačijoj budućnosti ne bi rekli „pa, vi to nikad niste ni tražili, a imali ste pravo. Ako to niste tražili kako to da vam damo“.
Dakle, predsednik zna da je povratak vojske I policije malo verovatan, ali da “ne bude da nismo probali”.
To ne deluje kao deo deo nekakve dobro razrađene strategije, kao faza plana u razvoju, već više kao očajnički potez čoveka koji ima sve manje prostora a jedino ga brine rejting prevedeno – “šta će ljudi reći”. Vučić nikada nije bio tip državnika koji donosi teške odluke imajući u vidu interese građana. Uvek su to bili potezi koji su služili kao gorivo za propagandu kojom je posle usledila da bi mogao da se pravda.
Pročitajte još:
Zašto to Vučić radi? I Priština I Beograd su “namirisali” da bi Brisel I Vašington da “spakuju” Kosovo pre kraja Ruske agresije na Ukrajinu, možda već do ovog proleća. Osećajući da sledi finiš, poput osrednjih maratonaca, pokušavaju da promene tempo maksimalističkim zahtevima, ali trka traje već dugo i telo za ubrzanje i promenu nema snage.
U takvoj situaciji ovaj potez se može gledati samo kao Vučićevo preventivno “pranje ruku” – sve smo pokušali. To je ujedno i priprema za razgovore i konačanom sporazumu. Zato predsednik Srbije navodi da moramo da budemo “uporni, trpeljivi i spremni na kompromise“.
Vučić zapravo radi ono što i Brisel i Vašington od njega očekuju – priprema javnost za dogovor oko Kosova.
Deset godina vladavine u kojima je pokušao da uništi sve političke protivnike ili ih sveo na bezopasne uloge, napravio novu elitu bogataša bliskih stranki I državnom budžetu je prošlo . Strpljenje Zapada koji je ćutao na suzbijanje slobode govora je potrošeno.
Da Beograd gleda ka cilju maratonske trke oko Kosova svedoči i poruka iz Moskve – izdali smo instrukcije I sve zavisi od odluka Beograda. U prevodu Rusija koristi priliku da zabije kiln na Balkan u pokušaku da ga iskoristi kao teritoriju od interesa. Putin zapravo pravi odstupnicu poručujući – mi bi vas branili, ali kako ako ne branite sebe.
Shvatajući da se obruč steže i da je sam na čistini, Vučić se okreće spašavanju onoga što se spasti može – birača. I baš tu postoji mogućnost, da zbog njegovog rejtinga, neki ljudi koji žive na severu Kosova budu u opasnosti u atmosferi nasilja koju uspešno kreiraju i Priština i Beograd.
Umesto pranja ruku, bolje je zavrnuti rukave kada je reč o sporazumu, imajući svakog sekunda u vidu kako ljude na severu Kosova tako i one u enklavama, umesto potcenjivanja istih i verovanja da su oni samo topovsko meso vlasti u Beogradu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar