0
Nesto iskusniji, i malo stariji novinari, sećaju se Aleksandra Vučića kao skrušenog radikala koji je beskonačno čekao na odobrenje Vojislava Šešelja da se pojavi u javnosti, da neku izjavu, učestvuje u nekoj debati.
Piše: Nenad Kulačin
I tada je neustrašivo jurišao na novinarska pitanja – rečima. Jedina dela koja su kod njega bila vidljiva su oni kvadrati stambenog prostora koje je dobio od države tokom NATO bombardovanja. Ostaće upamćena njegova izjava – Pa, neću valjda kao ministar da živim u garsonjeri od 25 kvadrata.
Tada je isto znao da etiketira novinare. O političkim protivnicima da i ne govorim. Imao je dijapazon izraza za novinare. Od „žuti“ do „umerenih Srba“. Malo se, doduše, razlikovao od sadašnjeg Vučića. Ulazio je u raspravu sa sagovornicima, novinari su ga prekidali sa potpitanjima i nikada se nije trudio da ostavi utisak pristojnog čoveka. Bio je spreman na raspravu, doduše na radikalskom nivou sa puno ličnih zamerki i etiketa. Mnogo je pričao, a malo toga bi rekao.
Sada mu smetaju potpitanja. Izgleda da su potpitanja, ne samo nedozvoljena, već i nešto najstrašnije po njega. Plaši ih se kao đavo krsta. Obična kukavica koja ne sme da se suoči sa svetom oko sebe. Zasto je sporno pitanje – Odakle Radoičiću novac za oružje? Ili upadica da je tokom njegove vlasti osnovan Belivukov klan? Da ne govorimo da je u njegovo vreme, kada su radikali bili na vlasti sa Slobodanom Miloševićem, stvoreni i Legija, i Zmija, i Šiptar, i Kum i mnogi drugi. Dragan Đilas i Miki Aleksić sa Zemunskim klanom imaju veze taman koliko Vučić ima sa Eskobarom.
Elem, Vučićevo ponašanje prema novinarima je nedopustivo. Kada razgovara s Kristijan Amanpur, ili sa nekim novinarom iz inostranstva, manji je od makovog zrna. Prede poput mačke. Tada mu ne smetaju potpitanja i upadice. Amanpur ne sme da kaže da je nevaspitana ili da joj je to srednje ime. Izula ga je iz cipela. Nije znao gde je levo posle tog razgovora. Na njena konkretna pitanja, umesto odgovora, zahvaljivao se, a ona bi ga ona prekinula i stavila do znanja da se ne radi ni o kakvoj prilici, već o jednostanom pitanju. Delovao je u tim trenucima poput preplašenog i izgubljenog deteta. Nema čika Voje da ga drži za ruku.
Novinarska udruženja bi morala da konačno reaguju i daju smernice kako se izboriti sa ovakvom pojavom. Možda je bojkot njegovih propagandističkih nastupa rešenje. Bojkot njegovih reči, saopštenja, Instagram objava. To što on radi sa medijima je nedopustivo. Eno mi Marića, DJV, Uzelac, Jovane i sa njima u kolo neka se vrti iz dana u dana. Nedopustiv je odnos kompletne vlasti prema postavljenim pitanjima. Čak su i kolege sa Javnog servisa počele da postavljaju prava pitanja, ali odgovora na njih nema. Kao u kod Vučića.
Toliko je hrabar da se plaši novinarskih pitanja i vrda poput osnovca pred strogim nastavnikom.ne sme da odgovori ni na jedno jedno smisleno pitanje. U čemu je problem? Imaš, predsedniče. Taman posla da konkretno odgovori na konkretno pitanje. Da je normalan, shvatio bi da kad tad mora da da odgovore na pitanja:
– U kom svojstvu je gledao video materijal sa nesreće na naplatnoj rampi kod Doljevca?
– Ko je rušio u Savamali?
– U čije ime je na njegovoj inauguraciji novinare disciplinovao Veljko Belivuk?
– Zašto štiti Jovanjicu?
– Šta bi sa prisluškivanjem predsednika Srbije?
– Šta bi sa atentatima na njega?
– Kako je moguće da se njegovo najstarije dete druži sa bezbednosno opasnim osobama iz kriminalne sfere?
– Zašto je grupa Srba postavila barikadu u Banjskoj u tri ujutru?
– Odakle Milanu Radoičiću oružje i uniforme?
– Kako je moguće da 70 predsednika opština i gradonačelnika podnese ostavku na njegov mig?
– Zašto nije predsednik svih građana Srbije, već samo onih koji ga vole?
– Da li je sav parizer pojeden?
Zašto uopšte drži konferencije za štampu ako ne želi da odgovara na pitanja. Ima pet televizija sa nacionalnom frekfencijpm i sijaset kablovskih, kao i dnevne novine i tabloide kojima upravlja pa neka priča do mile volje. Pametnije bi mu bilo da se ostavi konferencija za štampu ako već ne želi normalan odnos sa novinarima. Nikada ga nijedan novinar nije uvredio na tim konferencija za štampu, a on ne bira reči. Uloga novinara nije da stanu pred tebe sa naručenim pitanjima, već da poput Amanpur daju sve od sebe da dobiju odgovor na pitanja koja javnost zanima.
Jadan je i bedan osećaj da imamo predsednika kukavicu. Takvi su najopasniji i najpodmukliji. Kriju se iza svih mogućih zaštita i imuniteta, a onda sruče sav gnev na Žaklinu, Željka, Anu, Nešića, Jasminu… Niko od njih nije kriv što su njegovi, i pajtosi njegovog najstarijeg deteta, kriminalci, sumnjivi tipovi i hoštapleri iz luksuznih vila i automobila, a ne cvećke i akademici.
Novinari ne mogu da budu krivi što to primećuju, vide, objave i napišu. Predsednik države koji se plaši dijaloga sa domaćim novinarima, a pred svetskim glumi malu macu, sramota je za svoj narod i kao takav biće zapamćen u istoriji.
BONUS VIDEO – Ovo je predsednik Srbije? Rastrzani i besni Vučić obračunavao se sa novinarima, napadao opoziciju i branio Radoičićevu vilu na Gazivodama
