Kad učesnici Parade ponosa jednom godišnje, s nadom da će sve proći bez incidenata i problema, prošetaju kroz grad okićeni balonima i zastavicama duginih boja, njihovom smehu, istinskoj radosti i osećaju slobode svedočiće možda tek nekih 100.000-150.000 ljudi, jer teško da subotom oko podneva u centru blokiranog Beograda može da ih bude više od toga.
Kad Željko Mitrović svake godine slavodobitno u svoj u tom trenutku aktuelni rijaliti, bila to „Farma“, „Zadruga“, „Dvor“ ili neka druga, slična septička jama domaćinskog naziva, uvede nekoliko desetina starleta i striptizeta, maloletnih i punoletnih prostitutki, ubica i dilera, propalih pevača i ocvalih pevačica, političara sa margine, bivših porno diva, proroka, magova i osoba sa ozbiljnim mentalnim poteškoćama, on zna da će ovu njegovu plejadu opskurnih likova gledati milioni ljudi.
Oni će i ovaj put, baš kao i tokom čitave prethodne decenije, ulaziti u stotine hiljada domova na po pet-šest sati svakog bogovetnog dana, jedno devet, deset meseci, koliko traje svaka od ovih rijaliti splačina.
Kad pripadnici LGBT+ populacije, njihovi roditelji, braća, sestre, prijatelji i građani koji veruju da nema ničeg vrednijeg od ljubavi i tolerancije, koji veruju da ljudska i manjinska prava treba braniti svuda i uvek, prošetaju gradom, oni, tvrdi patrijarh Porfirije, promovišu homoseksualizam, promenu pola, bludničenje, razvrat i uništenje tradicionalne porodice. Oni, „otkriva“ prvi čovek SPC, potpomognuti zapadnim mentorima i prljavim novcem, samo smišljaju kako će nam za tih sat-dva, dok šetaju pod pratnjom policajaca sa šlemovima i štitovima, nametnuti svoj sistem vrednosti.
Pročitajte još:
Kad štićenici Željka Mitrovića i Predraga Rankovića Peconija, čijeg rijalitija „Parovi“, okupljališta onih od zla oca i još gore majke, nema već godinu dana, počnu da se svađaju, vređaju, proklinju i ogovaraju, da se dave i čupaju, šutiraju i šamaraju, oni ne promovišu nasilje, već nam pokazuju kako ne treba.
Oni pričama o zatvorskim danima, o svojim okrvavljenim rukama, zavisnostima, pljačkama, kurvanjima, bludničenjima i bahaćenjima, piramidalnim štednjama, besnim automobilima, kubicima silikona, a naročito odgajanjem prave, žive bebe stare samo nekoliko meseci u posebnoj sobi rijaliti kompleksa, ne nameću svoj naopaki sistem vrednosti, već prosvećuju mlade i uče ih da ne krenu njihovim putem, odnosno njihovom stranputicom.
Da nije tako, prvi bi patrijarh Porfirije reagovao. Oglasio bi se on još davno, u vreme emitovanja onih prvih „Farmi“ i „Parova“, kada je u svojstvu predstavnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji bio predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (2008-2014), prethodnika današnjeg Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ne bi on ćutke prešao preko toga da „Pink“ i „Hepi“ uđu u svaku kuću u svakom deliću Srbije i da milionima ljudi koji neguju i čuvaju tradicionalne vrednosti serviraju svađe, tuče, nervne slomove, estetiku jeftinih pornića, seks uživo…
Ne bi on dozvolio da nam te starlete i striptizete, prostitutke, ubice i dileri, propali pevači i ocvale pevačice, trećerazrednipolitičari, bivše porno dive, proroci i ostali opskurni likovi nameću svoju estetiku, svoje manire, svoje viđenje poželjnih međuljudskih odnosa.
Ma kakvi! Nije patrijarh licemer! Ne uklapa se licemerje u naš sistem vrednosti, onaj koji on tako srčano brani od bludnog dela svog stada oličenog u LGBT+ zajednici koju bi, da može, zauvek držao iza neke ograde ili, još bolje, iza njihova četiri zida.
Pastirski, nema šta.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare