Ako držite do sebe, i vi ćete tamo u subotu u 13 sati. Ako vam je stalo do dece, onda ćemo se sigurno videti. Nemamo prečeg posla nego da pomognemo u odbrani naših reka, naše zemlje, našeg vazduha. Da odbranimo pravo na život.
Mi koji smo zakasneli u Orašac i Takovo, u Belu Crkvu ili na Ravnu goru, imamo priliku da sledeće subote stignemo na „Ekološki ustanak“ ispred Narodne skupšitne, da se svih sledećih subota ne bismo stideli. Da ne bismo saginjali glave kad nas pitaju gde smo bili dok su nas trovali, šume sekli i reke ubijali.
Sami gospod nas je pogledao, dao nam je priliku da se udržimo u odbrani prirode. Da se iskupimo za sva dosadašnja nečinjenja, za ćutanja, za okretanje glave.
Poslao nam je one koji su pobedili strah, koji su zaustavili silu. Poslao nam je ljude iz Odbranimo reke Stare planine (ORSP) da nas okuraže, da nas poduče kako se brani svoje. A to svoje nisu samo reke, i nije samo Bor i samo Smederevo i samo Jadar, to su i škole i zakoni i penzije i budžet i Ustav… I dostojanstvo i Sloboda koja daje smisao.
Četrdeset nevladinih organizacija i udruženja stalo je uz ORSP, stanimo i mi pojedinačno. Mi koji volimo Srbiju ali ne u ciframa i ne na način na koji je voli vladajuća klika. Mi koji volimo Srbiju drugačije od kumova „inestitora“ i raznih svetskih trovača moramo u subotu biti na prozivci.
Pre tri godine sam napisao da otpor ludilu kreće sa Satre planine, jednostavno bio sam oduševljen starcima iz Temske koji su motkama odbranili Rudanjsku reku. U potpunosti verujem ljudima koji su zaustavili gradnju mini elektrana i koji krampovima vade „vene“ iz cevi i vraćaju u korita.
Dopada mi se što su se „udružile struka i motika“. Verujem profesorima koji su podržali čitav taj pokret. I penzioneru Desimiru Stojanovu koji štakama brani Rakitu. I Aleksandru Jovanoviću Ćuti, aktivisti koji pleni odlučnošću i bistrinom, smirenošću i naracijom. Njegove reči pogađaju kao strele, on razgolićuje interese, stavlja na zid srama rentijere, neznalice i kukavice.
I čini mi se da debelo nervira vlast u Pirotu i ovu kamarilu u Beogradu. Zato su ga i privodili posle izjava u „Utisku nedelje“. Nije on rekao ništa što oni već ne znaju, nego da mu pokažu da ga prate, da čekaju pogrešan korak. Mislim da i njemu dugujemo podršku.
Ako nekom nije jasno šta je ugroženo i u čiju odbranu se organizuje skup, evo podsetnika: brani se lepota Stare planine, štite se još žive reke, brane se pluća stanovnika Bora od kadmijuma, sumpordioksida i arsena, brani se pravo na disanje građana Smedereva, Beograda, Niša, Valjeva… brani se Rađevina od Rio Tinta i nesreće u najavi. I glavno izvorište Beograda – Makiš. I još monogo toga.
To je indirektno i otpor zagađenju uma, crveni karton trovačima iz skupštine, tabloida, režimskih televizija. Otpor „analitičarima“ i fašistima koji su okupirali javni prostor.
Zato Srbiji i treba „Ekološki ustanak“. Da bi naterali vlast da radi svoj posao, da reaguje, da ne štite trovače nego građane i prirodu. Da ne otpuštaju inspektore već da zatvaraju zagađivače, da grade kolektore i kanalizaciju a ne fontane i stadione. Da ne šalju silu na narod koji brani golu egzistenciju.
Nijedna vlast ne voli ustanak, makar se zvao i ekološki. Biće dobro ako ga zabrane, to bi povećalo izlaznost. U svakom slučaju, vidimo se.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare