Hajde da vest o dodeli pomoći svim punoletnim građanima čitamo ovako: Aleksandar Vučić sa po 100 državnih evra pomaže Miodraga Kostića, Miroslava Miškovića, Đorđija Nicovića, Dragana Đilasa, Miroljuba Aleksića, Veselina Jevrosimovića, Petra Matića, Nebojšu Šaponjića, Željka Mitrovića...
Ili ovako: Vučićevih 100 evra dobiće i Lepa Brena i Svetlana Ražnatović i Miroslav Ilić i Saša Popović i Željko Joksimović i Zdravko Čolić.
Vučićeva „laka“ ruka daće stotku i Zvezdanu Terziću i Slaviši Kokezi i Miloradu Vučeliću. Pomoć je namenjena i Jorgovanki Tabaković, Maji Gojković, Siniši Malom, Zorani Mihajlović, Zlatiboru Lončaru i Ani Brnabić… I Tomislavu Nikoliću i Mlađanu Dunkiću – i Vulinu.
Ima li iko u Srbiji ko misli da ovim ljudima treba iz državne kase dati po 100 evra.
Ovo su samo najekstremniji primeri na kojima se vidi da odluka o podeli novca svim punoletnim građanima nije dobra. Mera Vlade treba da ima socijalni karakter i da građanima pomogne da što lakše prođu kroz krizu izazvanu koronavirusom. Međutim, neselektivnost potpuno potire njen smisao. Čak i iritira.
Zašto bi recimo država pomagala 23. 238 milionera koji su prošle godine platili porez na dohodak. Samo njima ćemo pokloniti (a njima to ništa neće značiti) 2,3 miliona evra koliko košta gradnja škole, vrtića.
Zašto bi država izjednačila porodicu koja živi bez mesečnih primanja i porodicu koja ima, na primer, dve hiljade evra mesečno. I jednih i drugih je koliko hoćete. Koji je to „stručnjak“ mogao da predloži?
Razumno bi bilo da je određen nekakav limit. Recimo po 100 evra svima koji primaju minimalac, ili svima ispod prosečne plate. A čini mi se da je medijalna zarada (granična linija ispod koje je 50 odsto zarada, u decembru je iznosila 44.530 dinara) bila idealna granica.
Zatim je na spisak trebalo dodati sve nezaposlene, sve primaoce socijalne pomoći, učeničkih i studentskih kredita, lica bez ikakvih primanja i tu je kraj.
A gde su penzioneri? Pa penzioneri su već u programu sa 4.000 dinara. Zašto su oni toliko povlašćeni da im država dva puta daje pomoć? Ako ih je ranije opljačkala neka to reši na drugi način, a ne pod maskom koronavirusa. Sem toga, i u slučaju penzionera je trebalo pomagati samo one najugroženije.
Ova vladina „čast“ koštaće nas oko 600 miliona evra. Mogao se i sa manje para napraviti bolji učinak.
Kada pomaže država, mora da vodi računa i koga pomaže. Hoće li, na primer, novac dobiti i ubice na robiji i dileri droge, i pedofili, i oni što su utajili porez i Malčanski berberin… Da li se odluka i na njih odnosi?
U nameri da svima „pomogne“ država nas opet deli, pravi razlika među građanima. Zašto neki po raznim programima dobijaju pomoć dva puta (penzioneri, preduzetnici i deo zaposlenih) a neki jednom. I zbog toga je ova odluka problematična.
A zašto je Vučić u naslovu kada se radi o merama Vlade, to valjda ne treba objašnjavati.
Pratite nas i na društvenim mrežama: