Kad bi mogao da oživi on bi sebe već „ubio“ - zbog rejtinga. Dao bi sebi i orden, a onaj Iznogud bi mu spomenik podigao. Pa onda slikanje, on ispred svog spomenika, pa on otkriva svoj spomenik, pa on ispred oduševljenih pristalica koje potpisuju inicijativu za ulicu sa njegovim imenom. Kako je to moćno.
Ali, ne može. U takvoj situaciji daj šta daš – daj i „pretnje“ smrću, mogu se i one baciti pred narod. Neka vidi sirotinja koliko je opasno kad si „na braniku“ otadžbine. Kad „smetaš neprijateljima“, kad „braniš“ srpstvo i Srbiju, kad „ne daš“ Kosovo i kad imaš „najveći“ rast u Evropi. Da, i kad objaviš „rat“ mafiji.
Što, recimo, niko nije hteo da ubije Tomu ili Borisa ili Koštunicu. Zašto bi takve ubijao, za „ubistvo“ je potrebno… mnogo više. Da si „veličina“. Sve dok ti ne prete smaknućem ti si, pa gotovo osrednji, nebitan, ni „neprijatelju“ ne trebaš. Ali kad krenu „pretnje“… e to je već nešto. Svaka „pretnja“ je dobrodošla, kao klik, kao lajk, dokaz više koliko si „patriota“, koliko si „jak“ i „junak“.
Samopromocija, šta li? Evo, nama je predsednik države prošlog četvrtka potrčao da referiše kako je upravo tog dana „dobio informaciju“ iz Budimpešte. Predsednik je imao dojavu – trostruki ubica Čaba Der otkrio je tamošnjoj policiji „da je dobio ponude od dve različite kriminalne organizacije s naših prostora da ga ubije“.
Nestrpljiv i „skroman“, kakvim ga je bog dao, predsednik je tako sve zabrljao. Gde ćeš takve stvari otkrivati. Dao je signal kriminalcima da beže, da se pritaje ili još gore da likvidiraju svedoke pa i samog Čabu. Nisu ni mađarski zatvori neporozni. Nije predsednik mogao da sačeka naše istražne organe da „izvuku“ od Čabe ko je to želeo da organizuje ubistvo. Da li ovi što izvlače pare iz Krušika ili ova grupa za čerupanje Telekoma, ovi oko Jovanjice ili ovi „uvezeni“.
Izjava Čabe je neproveriva, pa time i bezvredna. Ali „njegova“ pojava se mogla očekivati. „Analitičari“ na režimskim televizijama danima su objašnjavali pučanstvu kako je predsednik izložio sebe opasnosti zbog „rata mafiji“. Tako je u petak počeo i jutarnji program kod dr Žeksa, a onda je smrt patrijarha gurnula priču u drugi plan. Ali rifrešovaće je paradržavni institut za sluđivanje nacije možda već ove nedelje.
Od jedne ozbiljne teme kao što je bezbednost predsednika države, vođa i njegovi manipulatori javnim mnjenjem prave još jedan rijaliti program. Setite se samo sage o oružju u Jajincima. Maltene otkriven je arsenal dovoljan za jednu vojnu jedinicu. Ko je optužen – niko! Čije je to oružje, da nije od onih koji su ga i „otkrili“.
Kolika je samo u januaru ove godine dignuta dreka zbog jednog trapavog tvita Vesne Pešić. Čak je i Više javno tužilaštvo tražilo da se slučaj ispita. Išla je Vesna i na saslušanje u policiju. I šta je bilo, jel Pešić htela da ubije predsednika? Da li iko u to može da poveruje?
Cirkus, se pravi samo da se narodu odvuče pažnja, a „vođa“ učini još većim. Nekada će možda neko snimiti parodiju o svim „ubicama“ srpskog predsednika. Ili dokumentarac o onima koji su zbog tog rijalitija patili i stradali. A do tada propagandna mašinrija će ubijati narod u mozak.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare