Vučić može samo da se smeška, sa ovakvim opozicionarima vladaće... Sve što su u protekla tri dana uradili Sergej Trifunović, Boris Tadić i Boško Obradović koristi predsedniku Srpske napredne stranke koji je ujedno i predsednik Srbije.
Tri opoziciona lidera, tri autogola. Prvo je nepredvidivi Trifunović petom, kako i priliči egzibicionisti, loptu smestio u sopstvenu mrežu. Možda nije svestan toga, ali to ga ne oslobađa odgovornosti.
Odluka Pokreta slobodnih građana da izađe ne izbore je bingo za majstora manipulacije. Njemu samo treba jedan nervozni opozicionar i – evo ga čovek koji daje legitimitet farsi od izbora. To je jedino što Vučiću nedostaje – moć ima, pobeda na biralištima nikad izvesnija ali nema legitimitet. I zna da taj legitimitet ne donose ni Čeda ni Čanak, ni „21“, ni ostali pozivni brojevi. Međutim, nestrpljivi glumac mu daje pečat pobede.
Šta može Sergejev PSG, da uđe u parlament – možda, da dobaci do dvocifrenog rezultata – teško, da pobedi – nemoguća misija. Pa šta onda traži na izborima, poniženje i razočarenje? Oni kao da ne znaju ko broji glasove?
Strelac drugog autogola bio je Boris Tadić. Podmetnuo je glavu pod jednu frljoku i dugo nije znao gde je lopta a gde glava, sve dok nije javljeno da je 2:0 za Vučića.
Tadićev predlog da se na izbore izađe sa „listom za bojkot“ možda je jasan jedino njegovim bivšim savetnicima koji su odavno promenili stranu. Nekadašnji predsednik za čijeg mandata je NIS poklonjen Rusima do juče je govorio da u Srbiji ne postoje uslovi za fer izbore. Šta se promenilo?
Tadić zna da je to način da se naprednim radikalima overi vlast. A da bi im „naudio“ veli da će onda svi opozicioni poslanici posle izbora bojkotovati rad Skupštine. Kao da ne vidi šta naprednjaci sve čine da „neutrališu“ bojkot, od zastrašivanja, spuštanja cenzusa, do promocije novih partija.
Verovatno se Tadićeva ideja Vučiću sviđa više od Trifunovićevog izlaska. Što bi sportski komentatori rekli Tadićev pogodak je atraktivniji.
I na kraju imamo gol meseca. Uzeo je loptu, raširio noge poput Kristijana Ronalda, zaleteo se i zabio pravo pod prečku. Samo niko mu nije rekao da je pucao u vlastiti gol. Boško Obradović i njegove pristalice.
Nasilnički autogol Dveri vrti se na svim kanalima, na svim špicama, nema ko ga nije video. Pravo remek delo. Ovom zgoditku se Vučić najviše obradovao. Valjda otuda i to prezime Obradović.
Pa gde ćeš cepati sako Rističeviću, Rističević se zaobilazi.
Gospodo iz opozicije, ne možete rušiti Vučića onako kako on to priželjkuje, njegovim metodama. To što je od Srbije napravio mišolovku, što vas tera u iznuđene poteze, ne znači da treba činiti gluposti.
Kakve god da su vam namere, rezultat vam je poražavajući. Za tri dana naprednjački režim je dobio legitimitet izbora (Trifunović plus latentni Tadić), potvrdu da opozicija ne zna šta bi i kako bi (Tadić), i alibi za represiju (Obradović). Da li je moglo više za kraće vreme?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare