2
Pitanje iz naslova je glupo i besmisleno, sem ako nije u pitanju Pravni fakultet u Novom Sadu i student, zatočenik, Stefan Karanović. On je već godinama žrtva profesorske osvete, ukradene su mu godine karijere i života.
Da je švercer droge već bi bio vođa navijača, da je u Doljevcu izazvao udes odavno bi odrobijao, da je tukao opozicionare dobio bi državnu službu. Ne, Stefan je neko ko se nije povio pred „autoritetima“, ko nije sklonio pogled pred kriminalom. Ili samo mladi buntovnik, svejedno.
Apsolvirao je u roku, položio 23 ispita sa prosekom nešto većim od osam, smešila mu se uspešna pravnička karijera, ali
neko ga je na fakultetu doveo u vezu sa tekstovima o zloupotrebama na ovoj visokoškolskoj ustanovi. Umesto da se
utvrdi ima li kriminala, korupcije, mobinga… počela je potera za studentom „otpadnikom“. Tako smo dobili repliku slučaja
Aleksandar Obradović. Još jedan sužanj bez tamnice. Stefanu je fakultet odrezao trogodišnju zabranu studiranja koja je potom produžena na ukupno osam godina. I sa mogućnošću dodatnog kažnjavanja – ako se apsolvent ne „urazumi“. Ima li teže kazne za studenta? U pravu se to naziva neprimerena kazna, u literaturi iživljavanje, u Srbiji – može im se.
Nije ni Stefan sedeo skrštenih ruku. Tražio je pravdu, a u međuvremenu je upisao prava na državnom univerzitetu u
BiH. Većina ispita bi mu bila priznata, ali novosadske pogane glave mu ne daju potvrdu o položenim ispitima. To vam je isto kao da matičar neće da vam izda izvod iz knjige rođenih.
Pročitajte još:
Polako se plete priča kakve su se nekada mogle čuti u bivšem komunističkom lageru. Potpuno su pogažena prava jednog studenta, jednog mladog čoveka. Zbog nečijeg inata, ludila, samovolje kakva se retko sreće čak i na Balkanu, apsolvent Stefan je prinuđen da studije započene ispočetka. Njegova 23 položena ispita Pravni fakultet u Novom Sadu drži pod ključem. S kojim pravom?
Inspekcija Ministarstva prosvete dva puta je dolazila u vanredni nadzor fakulteta, ali je dekan Branislav Ristivojević
oba puta eskivirao inspektore. Ministarstvo je protiv njega podnelo prekršajnu prijavu, međutim, kakva država takva i prijava, niko za nju ne haje.
Loš glas daleko se čuje, pa je tako i novosadska bruka stigla do Beograda. Sa slučajem su upoznati pojedini ambasadori,
delegacija EU u Srbiji, zatim ministarka pravde, pa Ivica Dačić, gospođica Brnabić i, naravno, Aleksandar Vučić.
Vučiću su pisali i Stefan i njegov otac, ali se predsednik nije mnogo potresao što upućuje na zaključak da Karanovići nisu
naprednjaci. A nisu verovatno ni u DSS, ni u radikalima, kao pojedini profesori novosadskog pravnog.
Kakav bi Stefan bio apsolvent prava kad pravdu ne bi našao na sudu. Pobedio je svoje profesore u sudskom postupku, ali ispisnicu i potvrdu o položenim ispitima još nije dobio. Dok čeka realizaciju presude u njegovu životnu putanju ušli su
batinaši. Štap po glavi i pretnja utokom, baš kao u mafijaškim filmovima.
Nešto gadno zaudara u Novom Sadu, dok tužilaštvo, policija, ministarka pravde, ministar prosvete, zaštitnik prava građana i narečeni predsednik spavaju zimskim snom. Nije njihovo da brinu o čoveku, nego da čuvaju truli sistem koji tera decu preko granice.
Pratite nas i na društvenim mrežama: