0
Zadatak za niže razrede: Ako država ima na skladištu milion i po vakcina, zatim u istom danu donira Libanu 40.000, pa kupi još 99 hiljada novih, koliko grama mozga ima u glavi kupca? Ili, koliku proviziju uzima uvoznik?
Rešenja su jednostavna ali skupa, i samo bahati mogu tako. Štedljivi i skromni se ponašaju drugačije. I bogati, naravno, oni ne rasipaju i ne razbacuju. Jedino se sirotinja razmeće kad se dočepa položaja i tuđih para.
Vakcine protiv koronavirusa nisu više in. Oni što su hteli već su se vakcinisali, oni što neće – neće. Ko je stukao milione evra za njihovu nabavku, kao na primer Srbija, može da krši prste i traži kome će da ih pokloni. Da makar ne plaća njihovo uništenje.
Dok je bila jagma za ovom robom lično je predsednik nosio donaciju – Sarajevo, Skoplje, Prag. Da pokaže šta ima i kako pakuje. Ako mu je poklonoprimac mrzak, ako mora da se rukuje sa „izdajnikom“, onda je uskakala gospođica Brnabić. Ona ima jak želudac.
Povezane vesti:
Sad se donacija spustila do nivoa ministara, a posle će da tera Žika vozač. Primi robu, isporuči i gotovo. Što ostane – pravac Vinča, pa da udišemo ko pravi. Mi ćemo biti prvi u istoriji koji vakcinu uzimaju kroz nos.
Lično ću primiti i treću dozu, a upisaću se i za četvrtu i petu. Da ne razočaram nabavljača, kad već ima na pretek. Što da se baca, jazuk je. Mada, moja pokojna komšinica, bila je lepa i dobra, tako se nesrećnica ugojila. Bilo joj žao da baca hranu, pa pojedi ovo, ogrebi onu šerpu… i mic po mic izbije na 110. Ubili su je jazuci.
Ipak ću odustati od četvrte doze. Možda i od treće, nek taj višak od milion i po nabiju u zadnjicu onome što je toliko uvezao. I uz obavezu da dreči na svaki ubod, da narod čuje gde su otišle pare.
Dobro, i drugi su fulali, ne može se predvideti tačno u dozu. Tako je i Bavarska (najveća pokrajina/država u Nemačkoj) koja ima stanovnika koliko i dve Srbije, od početka pandemije do sada bacila 53.000 vakcina. Nije mala količina, pa kad se pomnoži sa desetak evra… A mi – milion i po viška, a curi rok trajanja.
Da ne pričamo o respiratorima za koje ni do danas ne znamo koliko smo ih kupili i po kojoj ceni. Mahao nam je predsednik sa hiljadama komada, torbama sa novcem, a u upotrebi je istovremeno najviše bilo tek 200, 300 komada. Šta da radimo, jedino on ima licencu za nabavku, jedino on ima brata u Kini, i jedino je on među nama nepogrešiv.
Kad bi u Srbiji bilo nekoliko ljudi koji se razumeju u planiranje pa da malo rasterete nepogrešivog, da mu objasne kako u svetu ima i prevaranata, da se čovek ne zaleće. Nisu svi pošteni i dobronamerni. On jednostavno „strada od dobrote“ i onda povlači i nas.
Verujem da je utučen, da ga duša boli zbog bočica kojima ističe upotrebna vrednost. Bačene pare, a mogli smo tim novcem izlečiti neko dete, kupiti laptopove za đake u Šumadiji, Pomoravlju… Mogli smo pokloniti seljacima hiljade krava.
Mučno je gledati kako jedan čovek ili mala grupa rasipaju narodni novac. Ali, ko može da odvoji 600 miliona za prenos fudbalskih utakmica Premijer lige, može i da se igra milionima vakcina. Koga je briga što ovih dana uvozimo desetine tona piletine iz Rusije, pitajte ministra Nedimovića, on o tome nema pojma. Svi su se opametili sem nas.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare