Odmah na početku, priznajem: Moje ime je Lu i ja se selim.

Anonimna ekipa u istom sosu selidbe – odgovora u glas – Hello, Lu.

U ovom trenutku specifično stanje zaista mogu da razumeju samo oni koji su u transferu života u pandemijskim uslovima.

*

Ušla sam u ulogu astronauta, izolovana na svemirskoj stanici – samo mašem prijateljima na Zemlji i poručujem – vidimo se za 3 nedelje kada parkiram kapsulu na novu adresu.

Red pakovanja kutija, onda red punjenja onih najluđih selidbarskih rekvizita pod bizarnim nazivom „krmače“, onda kilometri samolepljive folije, pa metri pucketave rolne.

Iz zvučnika mi dopiru kompilacije novih muzičkih tendencija sa afričkog kontinenta. Hello mother Africa – Tell me how you are doing!

*

Ti ritmovi, nepredvidiva muzička rešenja i melodijski obrti – puno mi pomažu da budem skoncentrisana da sve obavim pre svega mudro da ne bih, na primer, zarobila sebe u lavirintu od kutija magacina u koji se Zamak pretvara.

*

Energija ti ide tamo gde ti je pažnja – važna je lekcija koju sam naučila od spiritualnih učitelja.

Zahvalna sam im na tome.

I zato imam minimum izleta u ono što nazivamo realnost – dakle, nema TV, nema vesti, provođenja sati na društvenim mrežama, slatkih kafa sa omiljenim sagovornicima – da mi ne bi neko ili nešto fokus poremetio.

*

U toku noći, svesna da me čeka pisanje ove priče – nakačim se na wi-fi da vidim šta sam prethodnih 7 dana propustila.

Krenem da skrolujem i shvatim kako gore mreže na temu Svetlane i Čedomira.

Svuda su.

Zapanjim se.

Otkud sad to da se dramatizuje „Slučaj nanogica“ – generacije su izrasle, a da nemaju pojma niti haju o kontroverznom poglavlju biografije – CV-ija opranog u hiljadu voda i nekoliko hektolitara varikine.

Zašto baš taj flešbek aktuelizovati u momentu u kome ima toliko tema koje valja rešiti u novonastalom Smaku sveta kakvog poznajemo – pitam se, pitam.

*

Znamo kako ovde propagandna mašinerija funkcioniše – koske sa taman mesa bacaju se ne bi li se skrenula pažnja sa ključnih pitanja od životne važnosti za ovu zajednicu u ovom civilizacijskom momentu.

Glođite se oko koske, a mi odosmo da obavimo par kombinacija dok se vi ujedate – poyy.

A Svetlana je džoker iz rukava kreatora zaluđivanja hipnotisane gomile konzumenata blokbastera „hleba i igara“ – a posebno kada igra svoju životnu ulogu – žrtve i nekrunisane kraljice majke nacije – rejtinzi, šerovi, komentari – internet gori, mašala.

*

Uzimam spakovanu kutiju sa natpisom „Arhiva, godina: 2011.“

I nailazim na svoje beleške koje sam pisala na dan kada je objavljena konačna presuda licu S.R (38) – ne bi li se prisetila o čemu se tu radi jer to beše kao pre 2 veka, BeforeCorona time.

*

I evo šta piše – radni naslov: „Presedan sa 9 života“

*

Sumnjam da će Dačić, BFF iz Žitorađe, imati išta protiv da Svetlani omogući da svoju nanogicu ukrasi Svarovski kristalima, baš kao Linzi Lohan kojoj je isti aksesoar dodeljen.

Osmogodišnja agonija sastavljanja optužnice, doživela je frapantno ekspeditivno razrešenje.

Kontroverzna C. za vikend odlazi do manastira da okaje grehe, posle sedam slojeva pomazanja – spremna je da se odrekne đavola.

Posle ove aromaterapijske seanse – priznaje krivicu po svim tačkama optužnice malverzacije, krađe i utaje i brže od „48 sati svadba“ – sklapa nagodbu sa Tužilaštvom, na obostrano zadovoljstvo.

Milion odmah – godinu dana kućni pritvor i do kraja odsluženja kazne još pola miliona.

Bum tras – bićemo u kontaktu – hvala – slučaj završen.

Mediji nisu uspeli ni da razviju priču o tome kako je nevin svako dok se ne dokaže suprotno jer Svetlana priznaje da je kriva.

Država je poput dobroćudnog staratelja malo mahnula preteći prstom, propisala mirovanje kod kuće, bez klečanja na kukuruzu, milionče i po i 365 puta OčeNaš.

*

Takoreći, svaki malo buntovniji vlasnik burnog odrastanja je više proveo u kućnom pritvoru pod prismotrom roditelja nego neko ko je ukrao nekoliko miliona tuđih para.

Sećam se kada sam jedan jedini put u životu završila kod sudije za prekršaje, sudijica zamalo da me pošalje u tvorza – nisam vratila knjigu u biblioteku.

Beše „Quo Vadis“ – pred majkom mi je rekla da bi za mene bilo najbolje da odležim tih 8 dana ne bi li se naučila pameti da poštujem rokove i vraćam pozajmljeno.

Ipak, zbog uspeha u školi i maminog obećanje da će me strogo kazniti, pristala je da platimo kaznu reda veličine 5 dolara, američkih.

Drhtala sam po izlasku iz „sudnice“ i tada obećala sebi da ću imati svoju biblioteku i da nikad neću ništa pozajmljivati.

I zato uvek imam taman za knjigu koju poželim, zavidna biblioteka će posle mog

napuštanja ove Zemlje ostati gradu sa naznakom – ko ne vrati knjigu tri meseca – može i da je zadrži jer je izvesno da mu znači.

Kad nemam novac – gladujem & tihujem, ali ne volim da pozajmljujem od drugih ni knjige ni novac ni garderobu.

*

Što se tiče krađe, u Njujorku sam iznela dva prstena ukupne vrednosti 16 (i slovima šesnaest) $, u transu sam razgledala i šetala po radnji kostimografkinje „Seks i grad“ serijala – Patriše Fild.

Natrpala sam toliku hrpu krpa u ruke da sam zaboravila na dva besmislena prstena koje sam odmah ugrabila i okitila se.

Platila kupljeno i nekoliko blokova kasnije shvatih da sam ladno zaboravila da prijavim dva cveta na prstu.

Mrzelo me da se vraćam, a bilo me je i sramota, a onda odlučih da je dobro za CV da sam nešto maznula u životu.

Deset dana po povratku iz NY, u Beogradu ću izgubiti moj „Lokman“ prsten optočen mikro dijamantom kojim sam sebe častila posle teškog raskida koji jedva preživeh. Vredeo je oko 500E, otplaćivala sam ga godinu dana.

Taj gubitak sam protumačila kao kaznu za ona dva floralna plastičnjaka onomad iznetih blizu Bliker ulice.

Oteto prokleto.

*

Ali, očigledno kosmička pravda na svakog deluje drugačije.

Pevačica filmske biografije, 38 godina stara, očigledno je vlasnica devet života.

Ona je žena – čist fenomen.

Serbian Sweetheart.

Kakva država takva i dragana.

Ona je jedinstven primerak muzičke industrije jer dok druge koleginice rmbače kao lude ulažući sve što imaju i nemaju – ona ne mora da snima ploče po 5 godina, ona ne mora da ima specijalne efekte i koreografije – dovoljno je nekoliko praktikabala, mikrofon i trava. Njena publika vrišti i pada u komu od sreće pevajući umesto nje ceo koncert.

Čak ne mora ni da drži koncerte osim ako baš zatreba keša – njoj se lenjost prašta – njena publika je drži na prvom mestu taman sve ostale dubile na trepavicama.

Kada se na kraju godine rutinski saberiju rezultati, Svetlana bez ijednog novog singla i spota – pobeđuje za prsa ispred svih kao pevačica godine, decenije, ere, milenijuma…

Radnici na televiziji i po novinama smatraju vrhuncem svoje karijere kada uzmu od nje intervju i ako već 124 godine ponavlja apsolutno istu priču nikada ne rekavši ni zarez više od napamet naučene romansirane biografije.

*

Ona priznaje da ne ume da skuva ni kafu, da je mrzi da ima seks, da nema potrebu za dodirom i da nekog muškog voli, a proglašavaju je najpoželjnijom ženom nacije.

Sa neproporcionalno ogromnim silikonskim implantima na listama pobeđuje sve prirodne lepotice.

Markentinški se pozicionirala kao samohrana majka i besprekorna tetka tako da ju je i sa tog trona nemoguće pomeriti – ma koliko neka suparnica iz javnog života želi priznanje uspešne porodične žene.

Verujem da njena konkurencija može samo da čupa ekstenzije jer joj niko ne može ništa.

Svetlana je jednostavno ovakvoj Srbiji idealna kako i sama kaže – idealno loša. Svaka zemlja ima zvezdu kakvu zaslužuje – Srbija je očigledno izabrala svoju heroinu.

I, dok se ne dese evolutivne promene u svesti o etici stanovnika – to je ta – „ljubav fatalna“.

U nekoj od pesama ona lepo kaže da je krala – krala je..(prešlo joj u naviku od kada je bez njega ostala) – njoj je i to oprošteno.

*

Naravno, i u ovoj nadrealnoj situaciji koja bi za većinu bio kraj karijere i žig doživotni – ona će izaći kao pobednica.

„Carica kako ih je nadigrala“ – poručuju brojni komentari – „Uz tebe smo do groba!“

U pitanju je neizlečiva naklonost.

Sve te stotine hiljada onih koji je smatraju uzorom već odbrojavaju dane jer će po svoj prilici na dan skidanja brzletne oko zgloba – Srbija proslaviti slobodu svoje „kraljice“ besplatnim koncertom na Ušću.

Zatočena u kuli kod Marakane njena popularnost će svakodnevno rasti – tako vam je to na ovom sumanutom brdovitom Balkanu.

*

Ovo sam napisala pre devet godina.

I dalje je to tako.

I zaista nemam pojma zašto bi se sad dizala dramatičnost na nivo zabave – mislim, kada se realno pogleda – pčelar iz Kupinova je zbog šamaranja u rijaliti programu odležao na gajbi isto koliko i Svetlana onomad zbog teških krivičnih optužbi.

Kao i ona, sa još više obožavatelja vratila se gde je bila, evo i njega spremnog za povratak u krupan kadar Imaginarijuma da pokuša da ovog puta ne izudara koleginice u novoj sezoni „Igre gladi“. Fan grupe su spremne – samo da izađe broj za koji će glasati.

*

Sve u svemu – da li je ceo ovaj cirkus najneobičnija kampanja za izlazak dugo očekivanog albuma estradne radnice ili je ovo usluga Čedomiru da nakuca 3% kredita – a možda je ovo sve ipak kolektivna halucinacija Vilija Vonke – ozoniranog Žexa – njegov trip koji dobar deo ove lepe zemlje živi kao svoju stvarnost?

Imate li vi neku ideju?

Komentari su omogućeni – dobrodošli.

Sačuvajmo razum.

#BeSafe