Kod poštanskih sandučića u zgradi Tigrastog Mačora svako malo neko dežura da pita - a koliki je vaš račun za struju. Toliko su mi nabili nervozu da sam se tresla pri otvaranju koverte. Račun je bizarno uvećan za 400 dinara. Podnošljivo je i ako neobjašnjivo. Diši.
*
Zamisli. Imaš 20 godina i u tvoj život ušeta Džoni Dep. Živiš u SFRJ. Obožavaš Votersa i na velikom platnu ugledaš dečka i po, pride i glumca i po – i desi ti se „Za Za Zoom“. Film je „Cry baby“. Znaš da je kalibar – čim je izabrao Votersa. Svira gitaru. Živi rokenrol. Holivudu ne dopušta da ga pripitomi. Bira sve uvrnutije filmove. Nude mu glavnjake u mejnstrimu – on ne haje. To je vreme dominacije štampanih medija i vreme bez interneta i Džoni ispade junak, odmah tu na startu, po onome što su javljali o njemu i na kašičicu nam dozirali.
*
I, samo dve godine kasnije, filmsko čudo od mladića stiže u SKC da svira sa omiljenim bendom u pratnji tada već kultne figure Džima Džarmuša. Partibrejkers i Džoni na sceni.
Gledam ceo nastup sa balkona i tada se već moglo zaključiti da je Džoni nizak i sitan – ali, koga briga. Ne mislim da se udajem, kul je lik – navijam za njega. To je najbolji loš momak kog sam mogla zamisliti. Sledi, turbulentna veza sa Kejt Mos. Rokenrol bajka – paparaco hajka. Godine 1994. uleće u čist mejnstrim snimajući film sa Brandom. Pored drugarstva sa najčudnijim ljudima na planeti – Hanter Tompsonom i Kit Ričardsom – pridodaje tom nizu i Marlona. Bingo. Ženi Vanesu Paradi. „Joe Le Taxi“. Perfektan par. I pored sada već znatnog broja blokbastera – Dep se drži van glavnog toka. I dalje je junak, na par sati do Pariza, avionom. A onda je sve puklo i rasulo se u paramparčad. Blam je eskalirao.
*
Na instagramu pratim najrazličitije umetnike širom sveta. I zapratila sam jednu od umetnica sa najviše stila – ženskog Džoni Depa – autentičnu Tasju Van Re. Tu i tamo se pojavljivala njena verenica, supruga, žena njenog života – Amber. I to je nekako promicalo oko mene, ali uvek pomislih kada vidim na fidu – „Wow, koliko lepi ljudi, jel moguće ovo?!?“ I onda vidim naslovnice kako je Džoni ostavio Vanesu zbog Amber. I učini mi se da znam tu devojku. Nekoliko dana kasnije ukapirah – „Aha! Pa, to je Tasjina žena. Kakva priča. zamenila je ženskog Depa, za Džonija.“ Isuviše se transfera blama odvijalo u mojoj glavi tokom njihovog braka, razvoda,a pogotovo posle optužbi o porodičnom nasilju.
*
Preslušala sam sve što je izrečeno i svedočeno u toku suđenja, u njegovoj tužbi protiv tabloida „Sun“. Nekako sam zaista znala da nije nasilnik, ali i da niko nikad nije dobio na toj skali moći – tužbu protiv tabloida. Samo je ogolio svoj život do koske, muku nesrećnog sredovečnog muškarca, patetičnog, na momente potpuno izgubljenog. Žanr – „I bogati plaču“. I samo-povređuje se i auto-destruktivan je na zaista zapanjujući način.
*
I evo me u svojoj 52 godini sada več kompletno razoružana od iluzije. Svesna da sam projektovala u kvarljivo ljudsko biće neke svoje ideale. Trenutak kada se ispred Palate Srbija dešava ključan protest. U aktivnoj borbi da se spase šta se spasiti da – od osnovnih elemenata – vazduh, zemlja, voda – a, on prima orden od čoveka upitnog narativa. Da li je prigrlio samo ludog diktatora ili ozbiljnog vođu kartela?
*
Džoni, da si pogledao kroz prozor – video bi kako policija juri demostrante, udaraju ih kolima, vrište, uzvikuju parole. Mogao si da pitaš – zašto se ovi ljudi bune? Šta je Rio Tinto? Šta ovim ljudima preti..
Da si se malo informisao gde dolaziš, od koga primaš orden i da li ćeš poslužiti kao reklamni pamflet u nimalo fer izborima – mogao si postati heroj. Baš kao onaj čiji lik glumiš u filmu „Minimata“, a koji reklamiraš na svom instagram profilu – uz reči ohrabrenja za ljude koji nemaju glas. Naravno, na tvom profilu nema ništa od ordena. Nisi se pohvalio, to kriješ. Tvojih 11.7 miliona pratilaca nema pojma da te je prigrlio jedan balkanski diktatorčić koji vodi monolog u ovoj zemlji već 10 godina. U najmanju ruku, Džoni, ti si licemer.
*
Sve u svemu, mi nemamo puno sreće sa Holivudom – to je sad već sasvim jasno. Mi njima izvozimo najbolje, a uvozimo odande upitne – izlapele kao bajata flaša Koka Kole. Toksična je veza u pitanju. Raskidamo, Džoni – loš si. Ovako je najpametnije, za mene. Za tebe se ne brinem. Uvek će se naći neka marketinška agencija ili upravitelj tvojim parama da te prepakuje. Previše loših navika imaš, više nego dovoljno da budeš ucenjen – više nisi slobodan čovek, sad si rob Mašine – njihova si kučka. Dečko za primer – više ne. Dolazi novo doba. Slobodni se najviše cene. Ispao si iz igre. Soriška.
Bonus video: Bojana Novaković o dodeli ordena Džoniju Depu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare