Piše Luna Lu: Gaslajting po glavi stanovnika

Slovoslaganja su moja pasija i ponekad mi se čini da je obim reči u prometu sve uži, a jezik kao da je postao tesan. Neke reči kao da su se izlizale od silne (zlo)upotrebe, pa se mora filovati kabastim engleskim kovanicama.

Sa tendencioznim štrihovanjem pažnje i ciljanim slabljenjem moći koncentracije - jezik se uprostio, govor ubrzao, samo reklame traju "kao gladna godina". Čini se.

*

Nova reč za ovu godinu beše "duhoklonuće" i zaživela - nije.

A da smo duhom klonuli - istina je živa.

Mislim, ko i ne bi kada je ujedinjeno rasulo svih rasula u toku, i lokalno i planetarno.

Onaj kome su baš sve ovce na broju ili je slep od pink naočara ili ima mnogo dobro terapiju. "Mikrodoze", naštelovane, svaka čast. Mada, ima slučajeva poput Bekama koji imaju svoju farmu. Uživa čovek punim plućima uzgajajući kelj i šljive. Svrati brzinski do raspadajućeg Carstva da snimi po neki EPP i vrati se svom ljubimcu raskošnom petlu vrste "bra(h)ma" koji se šepuri i ne ferma ga ni dva posto.

Zabole petla što je on Dejvid. U supi svakako neće završiti.

*

Vizionari su davnih dana (pro)rekli da će najveći bunt u vremenu koje dolazi biti - posedovati svoje parče plodne Zemlje, izvor čiste vode, originalni model 3310 Nokia telefona sa sve zmijicom i zbirku bitkoina.

Nije loš plan, nimalo. San vredan ostvarenja.

*

Legneš u hlad stoletnog drveta, naheriš šeširče i čekaš da se zaplet rasplete i da pile izađe iz kučine, a sve to negde izvan međe tvoga poseda, daleko van tvog vidokruga, u prerijama Matriksa i bespućima paradigme koja se menja i ređa puzzle "stvarnosti" koja sve više liči na najluđu apstrakciju Džeksona Poloka. Od postojećih lego kockica nastaće neki sasvim nov konstrakt, shvatljiv verovatno samo iz vizure svemirske stanice.

*

Zvezdoznalci tumače tekući civilizacijski preokret odlaskom Plutona u "andergraund" i njegov ulazak u Vodoliju gde će biti do 2043. Čoveka će puknuti svest, otvoriće oči i mnoge dogme, one što su do sada smatrane normama - završiće na otpadu.

(R)evolucije su u vazduhu i na horizontu, i bez da se veruje futurolozima i astrolozima.

*

I, naravno da je ovo "međuvreme" kada se staro urušava, a novo nije promolilo glavu - plodno tlo za sve moguće "prognozere" i mešetare. Pesimistični analitičari naravno slikaju bliski futur crveno crnom, mračnim krvoločnim slikama sa sve nuklearnom pečurkom na vrhu te svoje "torte". Sa druge strane, večiti optimisti veruju u buđenje svesti kod čoveka i pobedu svetlosti nad silama tame. Otvaranje trećeg oka, uključeno je u njihovu ponudu turističkog aranžmana za frišku budućnost.

*

I jedni i drugi su po malo u pravu i mnogo u krivu pre svega jer mi šta se zaista dešava, iza kulisa - nemamo pojma. Ono što je izvesno je da možemo konstatovati da smo potpuno sluđeni. Mi smo rođaci u debelom "gaslajtingu".

Ovaj pojam je teško prevesti na naš divan jezik. Da bi se tačno shvatilo šta to precizno znači preporučujem film "Plinska svetlost". Pored "Rebeke" jedan od bisera starog Holivuda.

To su bili i ostali najbolji horori mog odrastanja.

*

Psiho trileri, par ekselans. Kakva izmišljena čudovišta i serijske ubice - najveća strahota je šta sa mozgom može da ti uradi onaj koga voliš.

U "Plinskoj svetlosti" junakinju Paulu (Ingrid Bergman) dovodi do ivice razuma njenog srca izabranik Gregori. Čovek je pravi ludom sve dok bukvalno ne krene da ludi.

E, tu smo negde.

*

U borbi za sačuvati zdrav razUM i uspravnu kičmu.

U haosu kojim nas hrane - sačuvati mir.

I uz "piši kao što govoriš", savladati kada da "govoriš ono što misliš".

Da li baš uvek reći šta misliš ili je nekada ipak mudro prećutati, pa napisati na papirče i tu cedulju sačuvati.

Kakva su vaša iskustva?