Subota, 23.45h. Basovi kidaju kroz noć. Negde se žur zahuktava. Čuju se štikle, neko žuri. 

*

Prvi dani septembra vazda podsećaju na početak škole.

„Briljantin“ fazon.

Koja je Sendi imala ljubavnu aferu na pesku.

Ko je nabacio najbronzaniji ten.

Ko je stigao peške, a ko u autu popularnog dase.

*

Međutim, ovo leto je dosta čudnije od svih prethodnih jer je u igri pojam – korona.

Gledajući instagram i sve te slike sa putovanja pomisliš kako si samo ti preozbiljno shvatio pandemiju i počneš da sumnjaš da si je možda umislio.

Kao da ona za mnoge uopšte ne postoji niti ih na bilo koji način dodiruje.

Kao da postoje dva paralelna univerzuma.

Jedan koji živi punim plućima i drugi koji ide na snimanje pluća.

Jako uvrnuta situacija.

*

Kao izuzetno stidljiva osoba, tokom odrastanja, stvarala sam oklop da se činim arogantnom i nepristupačnom.

To je funkcionisalo neko vreme, ali u svetu odraslih moraš da promeniš stav jer biti „nadrkana kučka“, ako zaista nisi takva osoba karakterno – glupo je.

Tako sam u hodu menjala strategiju i savladavala veštinu „small talk“ ćaskanja.

Ni-o-čemu, a ljubazno.

Bla bla bla.. Ha Ha Ha.. Bla bla ..Hi hi hi…Stvarno? Wow.

*

Umem satima da razgovaram i slušam o važnim stvarima u životu, umem da osetim kada nekog nešto muči i da ga utešim, umem da delim veoma intimne spoznaje, ali da pričam o „ni-o-čemu, a svačemu“ to jednostavno ne umem, a nije da se ne trudim.

Divim se ljudima koji su savladali ovu veštinu, ali često je to nešto sa čim se rodiš.

Obožavam da posmatram kako pokreću konverzacije kao male logorske vatre i tope atmosferu.

*

Među nepoznatim ljudima, veoma često ume da mi bude istovremeno i smešno i neprijatno.- ja sam velemajstorica „awkward“ situacija.

Zato ih izbegavam koliko god mogu.

Kamera je tu ključno oružje – uđem na događaj, imam zadatak, a istovremeno vidim gde ima ljudi gde neću morati da foliram nego ćemo odmah da krenemo u razgovor, ljudski.

Odmah da serviramo glavno jelo – odmah prelazimo na krtinu.

*

Njujork me je naučio nečemu, a to je da započneš neobaveznu konverzaciju komplimentom.

Primetiš na nekom nešto lepo i to pohvališ.

Kompliment je keva.

I te taktike se držim kao pijan plota.

*

Takođe, priča o vremenu je fantastičan šlagvort u nehajnim susretima, mada često može da sklizne u monolog hipohondra.

Ali, tu i dalje vidim veliku šansu da kada neko kaže – „Mene na promenu vremena uvek boli koleno“ – pitam – da li je možda bilo nekih padova, kada, gde, kako se to desilo i tu može da se razvije neki ozbiljniji dijalog gde i saznaš nešto o svom sagovoniku – nešto o njegovom iskustvu boravka na pleneti Zemlji.

Čim prestane da bude forma, a postane suština tu plivam dobro.

Ali, ovo gde sve treba da bude formalno, tu sam kao slon u staklarskoj radnji.

*

Kada je neko u paru volim da pitam kako su se upoznali.

Mada, moram da upozorim da može doći do neverovatnih obrta i da akteri krenu da pričaju dve potpuno različite priče.

Na primer, ona se seća svakog detalja, a on je pomešao dva događaja i godišnje doba.

Mora se biti spreman da može doći do početka epohalne svađe.

Tako da je važno proceniti da li ste spremni da na sebe preuzmete odgovornost potencijalnog scenarija – „Kako sam na pitanje o tome kako su se smuvali dobila odgovor kako su raskinuli, iz prve ruke“.

*

Uopšte, sad na početku sezone društvenih događaja mora se biti pažljiv.

Kako u držanju socijalne distance tako i da se „small talk“ ne započinje pretpostavkama.

*

Ove sedmice, a tek je zagrevanje za obim susreta koji slede – izginula sam za medalju – naivno pretpostavljajući mnoge stvari.

Ukratko, da i vi ne bi prošli kao bosi po trnju, važno je imati na umu da ekonomska kriza steže obruč tako da su ljudi dosta napetiji iako možda uopšte tako ne izgledaju na prvi pogled.

*

Možda deluju preplanulo i odmorno, ali pokušavaju da dignu kredit jer nemaju za sve neophodno deci za školu ili troše poslednji štek novca, a prihoda je sve manje, čak im je i obim posla kao i sam posao u opasnosti.

Spremaju se da saopšte da će neko biti otpušten.

*

Takođe, to sa preplanulošću uopšte ne mora da ima veze sa morem i egzotičnim seksi destinacijama – dva puta sam se ispalila pitavši zainteresovano na kom delu rivijere su bili poznanici i dobila odgovor kako su bili bolesni od korone i oporavljali se u svojim dvorištima te tako dobili „farbu“.

*

Važno je znati da su mnogi ljudi doterali liniju zato što su ili izgubili nekog bliskog od virusa ili komplikacija usled devastiranog zdravstvenog sistema ili su pak u procesu razvoda usled posledica karantina gde su shvatili sa kim su ustvari u braku i da neće moći dalje i sad prolaze pakao „Rata ruža“.

*

Sve u svemu – stavila sam na „pauzu“ njujoršku školu komplimentiranja jer me je dovela u niz neprijatnih situacija ovih dana. Eventualno – „Lepo ti je jako…“ (pa navesti komad garderobe ili nakita ili nijansu karmina).

Ništa od  -„Kako mačko izgledaš preporođeno“, „Alaj si se stesao svaka čast“ i „Kakva boja otkrij adresu resorta“ – ništa od toga.

Ni-š-ta.

Manje je više u ovoj opštoj konfuziji zahuktavanja septembra.

*

„Kako si?“ – čini se sasvim dovoljno.

A ako mene neko pita – prestajem da pušim tako da tu ima prostora za hiljadu anegdota, korisnih i potpuno sumanutih saveta, iskrene podrške i onih pogleda „Ti?! Ma nema šanse!“.

*

To sa mnom i ostavljanjem cigareta je svojstveno ekstremno stresnom periodu za čovečanstvo.

Kada je najluđe – odlučim da se pozabavim nekom svojom lošom navikom, a bilo ih je.

Nekako mi je lakše da se fokusiram da u vremenu kada tako malo toga zavisi od mene, gotovo ništa – uradim nešto na šta samo ja imam uticaj i nad čim samo ja imam kontrolu.

Često uspem, nekada ne.

Nikotin je najteža kategorija.

Za mene važi ona – „Prestati pušiti je lako, uradio sam to sto puta“.

Tako da videćemo – kom obojci, a kome ušteđene ozbiljne pare u kasici, lep ten i srećna pluća.

Stay Tuned i srećno u „small talk“ avanturama.

*

I #besafe, komentari su tu – čitamo se.