Podeli:
Luna Lu
Foto: Marko Krunić/Promo

Nedelja, u dedlajnu sam, u crvenom. Zubobolja. Nije mi uopšte inspirativno da pišem o zubobolji - to je jedna neopevana peripetija. Baš neprijatnost, posebno kada je vikendom.

Drugarica mi šalje fotku Majlsa Dejvisa kod zubara u “Mažestiku.”

Zeza i poručuje:

Ako je on mogao..

Izdrži.

(smajli)

*

To vam je za vreme SFRJ bila jedina dežurna opcija.

Znači, tu se sve radilo brzo – uglavnom su se zubi vadili – problemi su se posle na karton rešavali, u “Mažestiku” beše samo – po kratkom postupku.

Čupaj. Ne pitaj.

Ne znam kako je Majls prošao, ali koncert je u Beogradu održan, a rešiću i ja problem i ponovo će otok spasti i neću više biti Čovek slon.

*

Crno beli film “Čovek slon” gledala sam dva puta za redom.

Bila sam baš klinka.

I mnogo sam plakala i razumela ga.

Posebno kada poželi jednom da legne i zaspi kao čovek.

I umre.

Jer nikada nije smeo da spusti glavu na jastuk.

*

Posle nekoliko godina povezala sam da je film režirao Dejvid Linč.

Nije to ime išta značilo kada se film davao – to mu je bila rana faza – prapočeci.

Prednost kada imaš 50 godina na planeti Zemlji je što znaš mnoge – pre uspeha.

*

Znaš ih pre novca, slave, plastičnih operacija, novih vilica i jagodica i brzih kola.

Ili ih znaš kada su bili napaljeni na ceo taj “Holivud”, a onda su porasli u mnogo moćnije tipove koje radi skandinavski model uspeha – ništa nije vidljivo na prvi pogled.

*

Ili si “Rus” zlatni sat koji voliš da se čuje pa zveckaš njime iz rukava kao da sviraš nevidljive daire ili si “Skandinavac” sa “Bang & Olafsen” ozvučenjem u kući.

Mogu da koštaju isto, ali je B&O neprepričljiviji ugođaj.

Šta god da pustiš od muzike ili filmova – čućeš – najbolji sound sistem na svetu.

*

Kada si dovoljno proveo u ovoj zemaljskoj avanturi možeš da promatraš kako neki ljudi rastu sa svojim talentom, a možeš i da gledaš kako se rasprodaju, pa ih magija napušta ili postanu solidne zanatlije tog nečeg i žive fino.

Tu je zaista hiljade tisuća varijanti tog scenarija.

*

Ali, ono što možemo svi da pratimo kao neku vrstu kolektivnog sporta jeste posmatranje kako pred našim očima SNS sektu menja kinta.

Za ovih već čini se, 109 godina na Tibetu, mogla bi i saga da se napiše o tome kako ih apsolutna moć baš radi i menja, totalno ih deformiše, i spolja i iznutra.

*

Mislim, nisu oni ni na početku bili neki faktori časti i čestitosti, moralne gromade, ali delovali su skromnije, plitkoumnije i oči su im nekako odavale uzbuđenje, kao da mašu nevidljivim repom.

Ali to ti sekta uradi – zavrti ti mozak, baš kako su nas za vreme Tita plašili da ne poverujemo u neku mračnu organizaciju zbog koje ćemo povrediti ljude oko sebe jer ćemo poslati zli i sebični, a oni će se na našoj naivnosti obogatiti, a mi postati njihovi robovi.

Kako da znamo da je sekta nekog zavela, pisalo je u pamfletu – po pogledu – postane prazan.

*

U mojoj nestaloj domovini znalo se – kada uđeš u određene godine kreću da te plaše opasnostima kao što su sekte, heroin i duvan.

Tako su nas obaveštavali o pojavi svake sekte na našoj mesnoj zajednici.

Film “Mi deca sa kolodvora Zoo”, najbolja saga protiv intervenoznog drogiranja ikada, bila je obavezna filmska lektira – na projekciju smo išli sa školom.

A što se tiče duvana – bila su to predavanja masovna sa sve plućnim krilom pušača u formaldehidu. Svako od učenika je morao tu teglu neko vreme da drži u svojim rukama.

Pa ti batice, zapali.

*

Ali, to sa sektama, jako me je zainteresovalo i počela sam da ih proučavam – zanimalo me je kako su organizovali bandu i napravili sistem navlačenja.

Bilo mi je fascinantno koje sve priče popiju na izgled – inteligentni ljudi i zaglave se.

I ne samo sebe već čitave svoje porodice i familije – ureme.

*

Iz hobija proučavam Sajentologe – to je jedna potpuno neverovatna priča o tome kako je ljudima lako manipulisati i raditi im bukvalno šta ti padne na pamet.

Osnivač i njihov Šef – ludi Habard je lepo rekao: “Ako želiš da budeš bogat bavi se biznisom – a ako zaista želiš da se obogatiš – osnuj religiju”.

*

Oni su dokaz da je potrebno samo imati dobar trik na samom startu – “Uđite da uradite test ličnosti da upoznate sebe.”

A onda sledi misija spremna za ponuditi – “Sve se da popraviti – te vaše mane su male – izabrani ste da spasite planetu. Samo smo vas čekali.”

I ćao.

Njihov si.

Još ti Tom Kruz šapne sa plakata – “Na istom smo zadatku”.

Nema nazad. Skuvan si.

*

Da vladajuća stranka mnogo gotivi organizacioni model “sajentologa” – lako je za zaključiti.

Plutajuća ideologija gde sve može i ne mora – čista naučna fantastika – i Rusija i Evropa i Amerika i Belorusija i Kina – sve radi po potrebi. Karta se mađioničarski vadi i menja simobol – malo je pik – malo je herc.

Piramidalna organizacija stvorena za potrebe finansijske dobiti.

Svi u lancu ulažu – ovi na vrhu kupe kajmak. Ali, uvek može da se pređe na novi nivo – od bota do Super Bota, čas posla.

Kao što kod Tom Kruza u preduzeću uvek ima novi “most” da se pređe – šargarepica mami.

Sve ide kao podmazano.

Ovde, vazda, neki su izbori iza ćoška. Kod Šefa je uvek neko ministarstvo otvoreno kao motivacija.

Samo radi, ne spavaj i kombinuj, ne preispituj – pojedi slabijeg pacova da bi ti postao – Super Pacov.

*

Sajentolozi ubijaju po sebi nevidljive “komarce” – neprijatelje nastale eksplozijom na udaljnoj planeti da bi bili što bliži idealu – ovo je ipak mnogo jednostavnije i manje zahtevno – potrebno je samo nekog dobro “zajebati” i brzo se pročuje da ima neko ko je za sve spreman.

Šef je uvek raspoložen za kasting novih nada.

*

I tako dok mi otiče zub gledam ovu “premijerku”.

Subotom uzmem ubitačnu kombinaciju svega što nam se desilo prethodne nedelje i primim taj udar realnosti i gledam da ostanem na nogama.

Ali, tako u toj nerazblaženoj varijanti sirupa ili ti esencije – primetim mnoge detalje koje da gledam u real time-u ne bih uspela da vidim jer bih bila odveć u vatri i psovanju ekrana.

*

Slušam ovu osobu.

Bila je deo društva u kom sam obitavala početkom hiljaditih.

Nikad je nisam videla, mada me zajednički prijatelji ubeđuju da je to nemoguće.

Više puta bejasmo na istom mestu u isto vreme, ali ja o tome ne znam ništa, nisam je jednostavno primetila.

Mislim, kada se vidi ona fotka iz “rejv” dana jasno je da je bila dosta neprimetna i meni zaista neinteresantna.

Tako su tada svi izgledali.

*

Na početku njenog izleta u sektu – govorili su mi drugari da je ona kul i da je gradska faca i “američki čovek” i da će biti na “našoj strani” – šta god to značilo.

Ključni argument je bio taj što se dohvatila muzeja i zaista su ti ljudi verovali da je ona svetla tačka.

Kada su se otvorili Narodni i Muzej savremene umetnosti – bili su spremni da kažu – Vidiš, kul je, ipak.

No, mene nisu baš ubedili jer je istovremeno, ne tako entuzijastičan deo te ekipe bio raspoložen da deli i šakom i kapom neke dosta prljave detalje – onako baš prljav veš i sumnjivu finansijsku akciju glede jednog gradskog festivala – u toj tegli bi se mogli naći i njeni digitalni otisci.

Not good.

*

I gledam je tako kako se bori da stigne do kraja rečenice.

Ni sama nema pojma gde je početak, a gde kraj zamisli koju želi da prenese.

Ništa nije slučajno, pa ni misao o tome da ona ima gledaoce, a voditeljka građane.

To nije lapsus – to je istina.

Jer oni zaista rade za gledaoce, a ne za građane.

I gledam je onda malo na “mute” i taj njen pogled je prazan.

Baš školski primer onog pamfleta kako prepoznati člana sekte.

*

Zovem druga što je zna i kažem mu: “Ova žena je najveći blam kog poseduješ u imeniku, zar ne?”

Potvrdi i doda – “I najveći i najmoćniji blam svih vremena u mom čovečanstvu”.

*

Najteže je iz sekte izaći – to tvrde svi koji su izašli.

Sve u svemu, baš me zanima – ko će prvi iz ove izleteti i postati svedok saradnik.

Ove nedelje – ona sigurno neće.

Šta vi mislite, dragi svi, ko će prvi uteći i propričati o svom iskustvu?

Komentari

Vaš komentar