Piše Ivan Mrđen: Zašto svi putevi ne vode u Čačak?

Iako je veoma teško pretpostaviti da je to u ona "vunena vremena" imalo neke veze sa pravoslavnim kalendarom, za svaki slučaj proverio sam i utvrdio da je šesti dan septembra uvek posvećen Svetom sveštenomučeniku Evtihiju i Svetoj mučenici Siri.Trebalo bi puno misaonih vratolomija da se to poveže sa mučeništvom svih koji moraju u školu, bilo kao učenici, bilo kao učitelji. Ne pomaže mnogo ni činjenica da je Sira iz persijskog grada Hirhaselevkosa poživela samo osamnaest leta, a da je carigradski patrijarh Evtihije zapamćen i po tome što je još kao dete, kad se sa drugovima igrao tako što su pisali svoja imena na steni, a ispod čime bi se bavili u životu, jednom prilikom napisao patrijarh Etihije.* * *Ipak, iskoristiću ovaj datum da se posle višednevnog gnjavljenja čitalaštva tekstovima pod naslovom "back to school", još jednom osvrnem na tu temu i javno postavim pitanje: Zašto ovog septembra svi putevi ne vode u Čačak?Takvu podršku, po mom mišljenju, zaslužuju članovi Nastavničkog veća tamošnje Gimnazije, koji su novu školsku godinu počeli na uobičajen način, ignorišući smernice Ministarstva prosvete i odbijajući da učestvuju u banalizaciji i prostačenju njihovog poziva. Ne zato što se ne slažu sa vrednostima koje je Ministarstvo prosvete proklamovalo u dopisu školama, već, što, kako kažu, godinama tako rade."Mi smo na Nastavničkom veću razgovarali o smernicama i došli do zaključka da su pomalo uvredljive i bezobrazne. Naime, svaki nastavnik svojim radom, ponašanjem i izgledom deluje na učenike na određeni način, vaspitava ih, ukazuje na smernice o moralnosti o poštenom životu, o odrastanju u dobrog čoveka", objasnio je Dejan Krunić, profesor srpskog jezika u ovoj gimnaziji.On je napomenuo da predmeti poput srpskog jezika i književnosti, umetnosti i istorije u svojim sadržajima podrazumevaju da se sa decom razgovara o moralnim vrednostima, o poštenju, razumevanju, o prevazilaženju svih diskriminacija, što su nastavnici uvek koristili u radu."I kolege koje ne mogu tako jasno da deci prikažu sve ono što možemo mi u predmetima koje sam naveo, svojom organizacijom rada, uvažavanjem različitih ideja pri rešavanju zadataka, u laboratoriji, na vežbama, takođe su promovisali pomenute vrednosti. Sada ispada kao da nikad nismo tako radili i da ćemo u naredne dve nedelje učencima otvoriti oči po pitanju morala, diskriminacije i poštenja".Od sprdanja sa himnom i deklamacija o vrlinama, mnogo je važnije nešto drugo, na šta su takođe ukazali "neposlušni Čačani". Zbog prekida prošle školske godine izgubljene su skoro tri nedelje i zbog toga je veoma važno, odmah na početku, nadoknaditi ono što nije urađeno sa decom, a tek posle toga krenuti dalje."Ministarstvo prosvete i ceo državni sistem već odavno imaju nipodaštavajući odnos prema školama i zaposlenima u njima. Tretiraju nas kao jedine krivce za nedostatke i potpuni fijasko školskog sistema, što nedvosmisleno i pišu u svom dokumentu. Kao da škole u ovom društvu nisu jedina mesta gde se neguje tolerancija, gde se nasilje kažnjava i gde je istinski vrednosni sistem još uvek opstao", navedeni je u obraćanju javnosti članova Nastavničkog veća Gimnazije u Čačku.Oni su nedvosmisleno istakli da nisu krivci za novonastalu situaciju u društvu, koje je prepuno nasilja i netrpeljivosti. Osnovni problem i izvor nasilja je, po njihovom mišljenju, baš ovakvo društvo, kao i nasilje sa kojim deca dolaze u dodir preko nacionalnih frekvencija koje su im dostupne, što preko televizijskih emisija, što preko društvenih mreža."S tim u vezi želimo da podsetimo sastavljače smernica da se vrednosti ne uče uvođenjem novih predmeta, iznuđenim razgovorima i dodatnim časovima kojih deca inače imaju previše, već u samom toku nastavnog procesa. Ove vrednosti se, kad su prosvetni radnici u pitanju, uspostavljaju pravednošću, razumevanjem, jednakim odnosom prema svim učenicima, uvažavanjem njihovih potreba, životnom vedrinom i optimizmom. Vrednosti se ne uče napamet; za to su potrebni modeli, a to su, kad su škole u pitanju, nastavnici koji deci svojim radom i ponašanjem pokazuju da život i učenje imaju smisla u društvu koje ceni znanje i vaspitanje".* * *Jedan od osnovnih razloga što su čačanski prosvetari ostali usamljeni leži u činjenici da veoma malo škola ima na čelu ličnost takvog formata i autoriteta, kao što je Ivan Ružičić, direktor Gimanzije u Čačku, koji se na čelu tog kolektiva nalazi se od 2001. godine i trenutno mu teče šesti mandat.Ivan Ružičić je kao profesor filozofije bio jedan od osnivača Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. On za sebe često kaže da je "prvi među jednakima". Hrabar i principijelan, dosledno se godinama unazad bori za reformu gimnazija, podizanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji i da prosvetne vlasti čuju i uvaže mišljenja prosvetnih radnika."Već dugo dajemo konstruktivne predloge koje Ministarstvo ne čuje: umesto dodavanja novih predmeta predlažemo smanjenje broja učenika u odeljenju i smanjenje broja časova po nastavniku, kao i rasterećenje programa, a ne snižavanje kriterijuma", poručuju nastavnici ove gimnazije, osnovane 1837. godine.Našao se svojevremeno Ružičić na meti nekih sindikata obrazovanja koji su 2015. u jeku rasprave o izmenama zakona tražili organičavanje broja mandata direktora škola i prozvali "večite direktore". On je tada izjavljivao da ograničavanje broja mandata direktora obrazovnih ustanova neće sprečiti uticaj politike u obrazovanju, jer to ne znači da na rukovodeća mesta u školama i dalje neće biti postavljani ljudi bliski političkim strankama."Ja sam direktor Gimnazije u Čačku u četvrtom mandatu. Svaki put sam išao na proveru i dobio apsolutnu podršku kolektiva, prema tome, biti direktor za mene je obaveza i dužnost, a ne funkcija", kazao je tada Ružičić.I dodao, nešto što se i posle osam godina često citira: "Kakav je to kolektiv koji je dozvolio da mu nametnu direktora koga zaposleni ne podržavaju i kakav je to školski odbor koji ne prihvata mišljenje nastavničkog veća? Upućujem pitanje nastavnicima: da li se njima postavlja upravnik zoološkog vrta ili prvi među jednakima? Slobodu vam niko ne daje na tacni, prosvetni radnici moraju da se izbore za nju i dostojanstvo svoje profesije!"Zbog odluke da prekine nastavu u Gimnaziji u Čačku kad je uoči proglašenja vanrednog stanja u proleće 2020. godine utvrđeno da su neki učenici bili u kontaktu sa osobom zaraženom koronavirusom, tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević pretio je da će ga kazniti."Ja smatram da je moja odluka ispravna, nisam dobio zvanične stavove ministra prosvete. Moja uloga kao direktora je da vodim računa o zdravlju i bezbednosti, preuzeo sam je i sada stojim iza toga", odgovorio je Ružičić na ministrov pokušaj disciplinovanja.Samo dva dana kasnije vlast je donela odluku da zatvori sve škole.* * *Ivan Ružičić je rođen u Čačku 1961. godine. Završio je Gimnaziju u Čačku, a diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1989. do 1993. godine radio je kao profesor filozofije u Gimnaziji u Gornjem Milanovcu, a od 1993. je predavao filozofiju u Gimnaziji u Čačku. U periodu od oktobra 2000. do 2004. bio je odbornik u SO Čačak zadužen najpre za obrazovanje, a zatim za kulturu.U junu 2001. izabran je za v.d. direktora Gimnazije u Čačku, a za direktora u oktobru iduće godine. Na toj funkciji se nalazi i danas.BONUS VIDEO: Kako je izgledao početak škole