Piše Ivan Mrđen: Vreme u kome živimo…

Slavni švedski režiser Ingmar Bergman (1918-2007) je to isto rekao u svojoj čuvenoj seriji “Prizori iz bračnog života”, kad je prvu od ukupno šest epizoda nazvao “Umetnost sakrivanja pod tepih”. Buca i Dule su u toj veštini bili i ostali nenadmašni, što im je pomoglo da sačuvaju i sebe i svoj brak od svih izazova, pakosnih komentara i drvenih advokata, na čemu im iskreno čestitam.

Nisu, na žalost, uspeli da se odupru vremenu u kome živimo, jer je komad njihovog dvorišta uzurpiran od strane jednog savremenog “investitora”, pa sad na mestu nekadašnje fontane stoji deo bespravno podignute šestospratnice. Herojski otpor Vujanića, posebno njihove ćerke Olivere, rezultirao je sa nekoliko rešenja o zabrani radova, kojima je bahati komšija obrisao nečasni deo leđa, jer mu se, jednostavno rečeno, tako moglo… I još uvek može!

* * *

U nedelju 9. juna poraniću na Topčidersko groblje da se podsetim svih onih kalamburskih proslava rođendana Ratomira Lazića (1944-2016) u Guncatima. Raša nas je napustio u novembru, ali njegovi sinovi Aleksandar i Uroš više vole da okupe familiju i prijatelje na “tatin divan dan”, u slavu života, pomalo uinat lošim vestima i vremenu u kome živimo.

Bez obzira što se polako ostvaruje ono što peva Petar Grašo, “godina po godinu, sve nas manje ima tu i sve prazniji je sto”, deveti dan juna će biti i ostati dan sećanja na nekadašnjeg direktora “Ježa”, dugogodišnjeg košarkaškog pregaoca i sjajnog prijatelja i drugara ljudima iz svih branši i svih generacija. A u nedelju bi napunio tek osamdeset…

* * *

Kad je reč o pojedincu, posebno ako je bio takva gromada od čoveka poput Raše Lazića, moguće je i posetu nečijem spomeniku doživeti kao manje bolan. To, svakako, nije moguće kad se odaje pomen žrtvama masovnih stradanja u godinama koje su veoma blizu da bi bile istorija, a razmere takve da bi bio neoprostiv greh da ih zaboravimo…

U nedelju 9. juna u Hramu svetog Atanasija Velikog u zemunskom naselju “Plavi horizonti” biće služena arhijerejska liturgija i parastos Pećancima koji su izgubili život na Kosovu i Metohiji između 1998. i 2003. godine. Organizatori, članovi Udruženja “Pećanci za večnost” obezbedili su prevoz autobusom (u 9.30 ispred zgrade Narodne banke na Slaviji) i zamolili svoje članove i prijatelje da povedu i decu.

Vreme u kome živimo karakterišu i mnogobrojne manipulacije i žrtvama svih političkih rešavanja kosmetskih problema i položajem preostalog nealbanskog življa u nekadašnjoj južnoj srpskoj pokrajini. Zato i apel za prisustvo novih naraštaja ovom pomenu kraj spomenika sa imenima stradalih ili nestalih rođaka, komšija i prijatelja iz Peći i okoline ima smisla kao pokušaj da sve te žrtve dobiju ime i prezime, da ih sačuvamo u sećanju kao ljude koji su imali svoje živote i svoje snove…

To se, ma koliko se sa tim ne slagali sve brojniji pravoslavni talibani, najčešće niti vidi niti čuje u uobičajenim crkvenim obredima…

* * *

U nedelju 9. juna dnevni list Danas slavi 27. rođendan. Na prvoj strani prvog broja prvi glavni i odgovorni urednik Grujica Spasović (1950-2020) je poručio: „Ova zemlja je gladna istine, ali veliko je pitanje da li to može i da svari.“

„Kažu nam da ovim prostorima još ne uspeva biljka zvana proverena i pouzdana informacija, da čitaoci još ne kažnjavaju kako treba one koji svesno dezinformišu, prećutkuju, podmeću, manipulišu, da još nije došlo vreme za susret sa ogledalom, a da ono i nakon toga ostane čitavo“, napisao je moj prerano preminuli prijatelj.

Bilo je to samo mesec dana pre ustoličenja tadašnjeg apsolutnog gospodara naših života i smrti, predsednika Srbije Slobodana Miloševića na funkciju predsednika Savezne Republike Jugoslavije. A sve u želji da ostvari san svoje supruge i bude „novi Tito“.

„To je nova krađa budućnosti. Milošević se, očito, posle kraće pauze vratio na stare staze nacionalsocijalizma i lažnog nacionalnog dostojanstva u izloaciji“; „Milošević želi da izbegne kontrolu političkih partija u parlamentu, time što će biti ’izabran od naroda’, a on to ume da organizuje“; „Da li će oprobana postosmaška politička tehonologija odjeka i reagovanja i podrške sinonimu za ’doslednost, poštenje i poverenje’ uroditi plodom, hoće li se, prema potrebi, u sledećoj fazi pretvoriti u verbalni linč protiv onih kojima smeta vladareva želja da i dalje određuje sudbinu ovog podneblja“... prepisujem iz Danasa od 9. juna 1997. godine.

Vreme u kome živimo, posebno u vezi sa najnovijom epizodom igranke bez prestanka zvane izbori, učinilo je da većinu ovih upozorenja mogu sasvim dobro da razumeju i današnji čitaoci Danasa: „apsolutna vlast“, „krađa budućnosti“, „stare staze nacionalsocijalizma i lažnog nacionalnog dostojanstva“; „izbegavanje kontrole političkih partija u parlamentu“, „izabran od naroda, a on to ume da organizuje“; „verbalni linč“...

Vreme u kome živimo…