0
Nije lako, verujte mi na reč, poslednjih godina pisati i crtati za “Jež”, jedini satirični list u zemlji Srbiji, koji izlazi kvartalno. Rok je krajem jednog, štampa se tokom drugog, a pred čitaocima se nađe sredinom trećeg meseca, pa ti budi pametan i predvidi šta će biti smešno kroz najmanje četrdeset dana…
Tu muku je u trobroju koji se upravo pojavio na “boljim kioscima” (numerom 3184, 3185 i 3186) najbolje opisao profesor Predrag Perišić u “Otvorenom pismu” glavnom i odgovornom uredniku Radivoju Bojičiću:
“Poštovani gospodine, nedavno ste mi poslali poruku sa željom da za vaš list napišem nešto smešno. Kako ste sami rekli: ‘Nešto smešno što će čitaocima naterati suze na oči’.
A ja ništa nisam smislio ni pametno ni duhovito. Iskreno rečeno, pokušavao sam, pravio skice, tražio teme i ništa. Problem je izgleda u tome što više ništa nije smešno. Na licima ljudi više nema osmeha. U očima vidim samo suze… Stojim tako u redu da platim struju. Više ljudi oko mene, kad vidi račun, plače nego što se smeje…”
Iako su uvećani novembarski računi za struju stigli tek posle izbora u decembru, čitaocima će u januaru ovo naterati suze na oči… A posle će se već navići… Baš kao što smo se navikli na nešto što je primetio kolega Ranko Pivljanin:
“Ne znam što se javnost uzibretila zbog izjave Aleksandra Šapića kako mu je funkcija gradonačelnika omogućila da bolje ‘penetrira u stanovništvo i građane’, kad je Gangula rekao samo istinu. Moguće da mu se otelo – otme se njemu što šta, a nije da ni on ne otima, ali ovaj put je, slučajno ili namerno, samo javno priznao ono čega smo svi svesni, a dešava se i onima koji nisu baš pri svesti. Naime: Jebe nas ko i kako stigne!”
Šta u takvoj situaciji mogu satiričari, pitao se Dragutin Minić Karlo prilikom iznenadnog “susreta” sa pravim pravcatim Branislavom Nušićem:
“Šta da vam kažem, gospodine Nušiću. Mnoge okolnosti su se promenile, nauka i tehnika su džinovski napredovale, imamo mobilne telefone, televiziju, rakete… Čovek je stigao i do Meseca, ali su ljudi ostali isti, sa istim vrlinama i manama kao u vaše vreme. I danas imamo korumpirane političare, ratne profitere, profesionalne patriote, secikese…Živke više nisu ministarke već su postale ministri, doktorati se kupuju na svakom ćošku, estradne zvezde su zasenile ratne heroje, nikad više opštinske dece… Pogotovo sumnjivih lica…”
Nušić je na to upitao ima li koga da se bori protiv toga, da ukazuje na nepodopštine, ima li satiričara, kakav je njihov uticaj… na šta je DMK gotovo plačući odgovorio:
“Mali, gospodine Nušiću, slabo smo plaćeni, vlast se i ne obazire na nas, više nas i ne hapse. Žene i deca, kao i komšije i drugari nas gledaju sažaljivo…”
E, sad treba razmisliti o nečemu što nam je “poručio” Ben Akiba: “Morate i vi oštrije, makar zapali i robije! Prenesite, dragi kolega, svim satiričarima da je pravi onaj koga proganja vlast. Nema jake satire bez robijanja!”
* * *
Aforističar Željko Marković bi na sve to rekao: “Oni što šalju u zatvor su ovde sumnjiviji od onih koji tamo idu.” A već pomenuti “Lale” Bojičić bi dodao: “Banula mi policija sa nalogom za pretres. Ja kažem, vi meni ništa ne možete da nađete. Ne brini, kažu oni, ono što tražimo mi smo poneli sa sobom!”