Piše Ivan Mrđen: Umesto venaca i cveća…

Od Peđe Obradovića za Peđu Leuku! Porodica nedavno preminulog urednika Televizije N1 zamolila je rodbinu, kolege i prijatelje da umesto kupovine venaca i cveća novac, ma kako simboličan, uplate na račun nekog od udruženja za pomoć obolelima od akutnih leukemija. Zato je moja Mira poslala 2.000 dinara udruženju “Leuka”, koje personifikuje Predrag Slijepčević, “čovek kome leukemija i smrt već petnaest godina dišu za vratom”.“Leukemija četiri puta, infarkt (samo) dvaput, korona takođe, voda u plućima (malo, malo, pa ponovo)… Nema šta od 2008. godine nije ‘napalo’ Predraga Slijepčevića. Kako je živ? Medicina ne zna, ali on ima odgovor. Ne zadržava ga za sebe, već svakodnevno ‘gine’ za decu i odrasle koji dobiju tu zastrašujuću dijagnozu, kao živi putokaz da je uz poverenje u medicinu i lekare ali i jaku ličnu veru moguće pobediti i leukemiju!”Tako je moja prijateljica i koleginica Marijana Rajić počela svoj tekst o ovom velikom borcu i nadasve dobrom čoveku, objavljen prekjuče na portalu “eklinika”.Osnovna poruka Slijepćevićeve borbe je da je leukemija podla i nemilosrdna, da je to rak krvi, koji nosi sa sobom sve najstrašnije što možemo da zamislimo, da ljudi umiru od nje i zbog nje, ali da danas više nije nepobediva i da u tome možemo svi da učestvujemo!To se, bez obzira na prerani odlazak kolege Obradovića, potvrdilo i u njegovoj skoro petogodišnjoj borbi sa akutnom limfoblastnom leukemijom. Njega su mnogi prežalili još u septembru 2018. godine, a onda je zahvaljujući nekim novim metodama lečenja i velikoj solidarnosti znanih i neznanih nastavio da živi, radi i podiže decu još pedeset meseci… U uslovima kad je svaki novi dan mnogo!

Bilo mi je krivo što apel porodica Obradović i Žarković (iz koje je Peđina supruga Dragana), izrečen na kraju komemoracije, nije naišao na veće razumevanje, pa je kapela za ispraćaj na kremaciju istog popodneva bila prepuna cveća i venaca. Ovaj tekst će imati smisla ako svako ko ga pročita u nekoj od narednih situacija, bez obzira šta je uzrok nečijeg odlaska, postupi poput moje drage supruge.Ništa lično, ali što veći venac i što pompezniji buket kraj nečijeg odra već duže vreme ne govore o nečijem bolu ili iskrenoj tuzi već treba da pokažu ko su, šta su i šta mogu da plate oni koji su to doneli… Sećam se nekih sahrana na kojima se vrednost donetih “poslednjih pozdrava” merila gotovo milionskim iznosima.Sad zamislite šta bi sa tim novcem mogli da učine u udruženjima poput “Leuke”, bilo da je reč o psihološkoj pomoći, preko potrebnoj, jer leukemija ne “rasturi” samo krv i telo obolelih već i psihu, kako njih samih tako i njihovih porodica, bilo da su hitno potrebni trombociti, odnosno apelovati na davaoce krvi, sve do stvaranja baze potencijalnih davalaca kostne srži…

Da biste to mogli da zamislite, najtoplije preporučem tekst koleginice Marijane Rajić.BONUS VIDEO  Nedostaješ nam: Napustio nas je Peđa Obradović, neustrašiv borac, drug i prijatelj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=inmemoriampeaobradovi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6003126"]