„Omladinci da se rasporede u petak po krovovima zgrada u blizini okupljanja i šetnje trasom Kneza Miloša i da gađaju šetače jajima i paradajzom. Potrebna kvota od 10 omladinaca!“
U jednoj od mojih omiljenih fejsbuk grupa, onoj pod naslovom „Dnevna doza SNS botova“, njen administrator Srđan Stojković objavio je screenshot prepiske izvesne Marijane IT, po mojim saznanjima dosta aktivne u tom botovskom polusvetu, koji bi da delovanje iz mraka svojih soba (a mnogi, bogami, i sa dobro plaćenih radnih mesta u javnim kućama) zamene „akcijom na terenu“. Pardon, po krovovima…
Ako se nešto tako večeras i dogodi dok se ozlojeđeni, zabrinuti i za budućnost svoje dece uplašeni građani budu kretali centralnim gradskim ulicama, zaista se bojim šta bi sve moglo da se dogodi učesnicima „najvećeg mitinga u istoriji“, najavljenog za poslednji petak ovog nesretnog i zlokobnog maja.
To me podsetilo na priču o mom prijatelju Boži (da baš ne pominjem prezime i ostale podatke), koji nam je u vreme mog momkovanja sa društvom iz zgrada koje omeđuju Dalmatinska, Đušina i Draže Pavlovića bio najomiljeniji „matorac“. Voleo je sve tri stvari na slovo „k“ (kafane, karte i neke žene) i, iznad svega, OFK Beograd. Njemu je naše društvo prijalo da ublaži setu što nije imao sina, nama je njegovo društvo godilo jer za razliku od većine naših očeva nije izigravao strogoću i pravio se večito pametan i neprestano ispravan…
Zbog njega smo, čak i mi koji smo navijali za Partizan ili Zvezdu, rado odlazili na Karaburmu, uglavnom samo da ga pozdravimo, jer je on utakmice gledao oslonjen na krov prolaza između klupskih prostorija i terena. Sa njim smo, kad se sa suprugom i ćerkom, našom drugaricom Miricom, odselio iz kraja, rado sedeli u kafani „Boka“ (tu je kasnije podignuta nova zgrada Komercijalne banke) ili preko puta u „Brionima“…
A onda su došle „godine raspleta“ i čika Boža je poverovao u ono „smrt fašizmu – Slobodan narodu“. Tako se i nama dogodilo ono što je nekoliko dana posle 9. marta 1991. godine osvanulo kao glavni naslov u „Borbi“: „Roditelji na Ušću – deca na Terazijama!“ Nekako u to vreme on je počeo da se svađa sa televizorom, pa bi u vreme dnevnika i čuvenih „dnevnikovih dodataka“ psovao i bradatog Vuka i kompletnu opoziciju, Amerikance, Nemce i sve u komšiluku…
Kad su u zimu 1996/97 počele one protestne šetnje pod parolom „Beograd je svet“ naročito je bio kivan na komšinicu, čuvenu baka Olgu Radovanović, koja je sa svog balkona svakodnevno pozdravljala „šetače“. Jedino ga je saznanje da su među njima i njegova supruga, ćerka i zet sprečavalo da sa prozora svog stana na šestom spratu prosipa hladnu vodu…
A onda je došao „dan odluke“, veliki kontramiting Miloševićevih pristalica, ne slučajno baš na Terazijama, 24. decembra 1996. godine, kad je stotine autobusa sa svim mogućim registracijama, ne samo iz Srbije, zakrčilo Bulevar revolucije od Glavne pošte pa maltene do „Cvetkove pijace“… Čika Boža je, pričali su kasnije njegovi ukućani, otišao od kuće čim je svanulo, da bi na Terazije stigao među prvima…
Nekoliko sati pre početka predstave upamćene po replici „volim i ja vas“ gužva na prostoru ispred bine bila je kao nekad na velikim utakmicama, nema gde igla da padne… Ali su zato u jednom trenutku sa krova zgrade Robne kuće „Beograd“ počele da padaju plastične kese, one kao za zamrzivač, sa kojekakvim fekalijama…
Duhovit kakav je ipak bio, Boža je kasnije pričao kako je njega „od tih govana spasao Lenjin“, jer je imao onakav kačket, ali da mu strašno bilo žao nekog ćelavog čoveka u blizini, koji je tek posle pet minuta teškom mukom uspeo da nekako podigne ruke i obriše glavu.
Bolji kraj ove priče bio bi da je Boža tom prilikom shvatio da nešto ipak nije u redu sa tadašnjim voljenim predsednikom i bitangama oko njega. Nažalost, on je sa još većim intenzitetom nastavio da se svađa sa televizorom, ali za odlazak na javne skupove više niko nije mogao da ga nagovori…
Umro je tokom prve decenije ovog veka, uveren da se čitav svet urotio protiv Njega i njega lično. Televiziju je prestao da gleda onog petog oktobra…
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
