Piše Ivan Mrđen: Svaka čast „ježevci“ i „ježevkinje“

Onda se mi autori izvinjavamo što šaljemo u poslednji čas ili kukamo za još koji dan da nam prilozi budu što svežiji, tako da se sve nekako sklopi u dvadeset dana „posle roka“ i ode u štampariju „Grafiprof“ našeg prijatelja Slobodana Filipovića. Odatle se, na opštu radost, najnoviji trobroj preseli na „bolje kioske“ početkom aprila, jula, oktobra i, of course, za Tucin dan (5. januara).U takvoj situaciji, pošto se u zemlji Srbiji događaji smenjuju filmskom brzinom, treba mnogo talenta, duha i domišljatosti da se određenog dana napiše ili nacrta nešto što će biti sveže i aktuelno bar mesec dana kasnije. U tom smislu aktuelni trobroj „Ježa“ (3181, 3182, 3183) ima posebnu vrednost, jer će se u rukama pravih poštovalaca i familije stotinak autora naći pošto su se u međuvremenu dogodile kojekakve gluposti, od gotovo neprekidnih nastupa predsednika svega ovoga, što pred praznim salom Generalne skupštine što pred punom korpom pojeftinjenih proizvoda, preko „urmisanja“ i sličnih lupetanja gradonačelnika Beograda do „položenih seminara“ nekakvih starletica koje su umesto u Šimanovce zalutale u zgradu iza Rosandićevih konja...* * *Zato, svaka čast „ježevci“ i „ježevkinje“, počev od naslovne strane na kojoj je sjajna karikatura Gorana Divca. Nije mu bila namera, ali već na drugoj strani je Mile Pop Ilijev, u svojoj stalnoj rubrici „Politički krematorijum“, objavio i pesmu „Politika“, koja na svoj način objašnjava šta je Divac hteo da nacrta:„Ofucana, razbucana, izdrmusana, raskupusana, podatna preprodata, stara drolja, rasturena iznutra, razjebana spolja. Otišla cela u čitulje i opela. A iznutra vlada krizom kolumnista Đuka Bizon. Sve što valja razara, fuksa stara.“Nešto dalje Ranko Pivljanin u tekstu „Kako sam postao bot Aleksandra Vučića“ piše: „Vučić je i najveći vizionar, jer je samo čovek takvih vizionarskih sposobnosti mogao da otkrije neslućene, a nepoznate potencijale Ane Brnabić i postavi je na čelo vlade i to tri puta.“Jasmina Bukva će na to: „Uspešni premijeri sklapaju budžete. Naš ni rečenicu ne ume da sklopi.“Nada Karadžić to objašnjava ovako: “Vođi je teško stati na put. On živi u oblacima.” A Goran Ivanković dodaje: “Kad bi on znao šta priča, njegove pristalice ne bi razumele o čemu govori”.U to se nekako uklapa i crtica Aleksandra Stojadinovića: „Vrana napala ženu u centru Beograda! Beograđani kao da žive u Hičkokovim filmovima. Ne zna se da li ih više ugrožava psiho ili ptice.“Ninus Nestorović, međutim, nije optimista kad kaže: „Bogatstvo i raskoš se prenose s kolena na koleno. Teret, beda i jad s grbače na grbaču.“; „Duže će ostati na vlasti oni političari koje narod nosi na grbači nego oni koje nosi na rukama. Imaju čvršći oslonac.“Nešto drukčije misli Željko Žele Jovanović: „Narodu nije neophodno oružje da bi nastavio da puca.“ Živko Đuza dodaje: “Kap je prelila čašu dok smo presipali iz šupljeg u prazno.”* * *“Ekonomijom” se bavi veći broj autora. Tako na srednjim stranama, uz sjajnu ilustraciju Mladena Đurovića čitamo aforizam glavnog i odgovornog urednika, već pomenutog “Laleta”: “Danas sam pojeo sutrašnji ručak od juče.“Ljiljana Krstić kaže: „Kratka je naša ukrštenica. Uspravno - jad, horizontalno - beda.“ Jovan Zafirović dobacuje: “Naš narod ima pare za crne dane. To mu je za svaki dan.” A već pomenuti “Žele”, zadnja pošta Kragujevac: “Lepo je što i u našoj državi ima reda, ali nije lepo što je taj red ispred narodne kuhinje.”Jasmina Bukva je kao grafička urednica iskoristila mogućnost da u poslednji čas ubaci i nešto od aktuelnih zajebancija: „Više ne živimo pasjim životom. Parizer je jeftiniji od pasje hrane.“* * *„Kosovski ciklus“ je takođe veoma prisutan na stranicama najnovijeg trobroja „Ježa“. Dušan Vidaković je napisao: „Najpre smo prodavali vekovna ognjišta. A sada prodajemo i priču o vekovnim ognjištima.“Vladislav Vlahović piše: „Kad god je Kosovo na meniju Srbija je na velikom postu.“ A Radoje Nikolić dodaje: „Unutrašnji dijalog o Kosovu počeo je monologom. Tako se i završio.“Željko Marković je, izgleda, sve predvideo: „Neki događaji su dobro medijski pokriveni. O njima niko ne izveštava.“ Ili što bi rekao Zoran Doderović: „Na porazima se uči. A mi opet pobedili.“* * *Da ne bismo previše o sebi mislili kako smo posebni i kako se ovo ovde događa samo nama, na stranicama „Ježa“ se uvek nađe mesta i za komšije koji dele slične nevolje.Tako moj prijatelj iz Skoplja Vasil Tolevski kaže: “Sve dok političari ne propadnu u zemlju od stida, zemlja će propadati od stida zbog političara.”Ilija Lakušić, koga znam još iz Titograda, piše: “Nema veće istine od one koja se uveličava.” A Baćko Milačić nas u tekstu “Crna Gora ponosito stenje” obaveštava: “U Podgorici zaplijenjeno dva kilograma kokaina, vrijednih skoro 500.000 evra. Eto, kakav smo mi narod. A bile nam skupe trešnje, kilo 30 evra.”I aforizam gosta “Ježa” Valentina Dimitrova iz Bugarske šalje univerzalnu poruku, makar za ovaj deo Balkana: “Punimo glasačke kutije praznim nadama i biramo prazne glave. Izabrani posle prazne budžet i pune džepove.”* * *Umesto komentara, Milan Pantić: “Omiljeni časopis mi je ‘Jež’. I on i ja izlazimo jednom u tri meseca!”