0
Danas je Preobraženje Gospodnje, jedan od onih hrišćanskih praznika koji se obeležavaju crvenim slovima. Iz “Kalendara srpskih narodnih običaja i verovanja”, kapitalnog dela poznatog novinara, pisca i etnologa Mileta Nedeljkovića (1941-2009), nekoliko puta sam na današnji dan prepisao sledeći pasus:
“Preobraženje je praznik koji čuva spomen na božansku slavu Isusa Hrista i njegova je namena da očuva nadu u veru i spasenje. Kao što su jevanđelisti zapisali, poslednje godine boravka na zemlji Isus Hrist je izveo na visoku galilejsku goru Tavor trojicu svojih učenika Petra, Jovana i Jakova i pred njima se preobrazio, sijajući kao svetlost. Tu su mu se javili zakonodavac Mojsije i prorok Ilija, a apostolima je rekao da o ovome nikome ne govore dok on ne vaskrsne, želeći da ih osnaži i da ne klonu duhom kad on bude stradao.”
Dok ovo pišem, čitam po društvenim mrežama prve reakcije na šesto specijalno obraćanje predsednika svega ovoga u poslednjih devet dana. Ovog puta je “zasijao kao svetlost” sabajle na RTS-u, a najavljeno “najveće u istoriji” povećanje penzija i silne blagodeti od penzionerskih kartica treba da posluže osnaživanju vere svih onih koji u Srbiji žive na planini Tavor. Odnosno, tavore zbog sve skupljeg života, sve manje mogućnosti za pristojno lečenje i sve bezobzirnijieg ponašanja onih koji bi na raznim nivoima vlasti o njima trebalo da brinu.
Zbog toga im se predsednik svega ovoga javlja čas kao zakonodavac, čas kao prorok, što bi sve zajedno trebalo da prikaže jedno veliko preobraženje, i njega lično, i kamarile oko njegovih kazana, i zemlje Srbije u celini. U tom smislu se i učestalo, gotovo svakodnevno pojavljivanje na televizijama sa nacionalnom frekfencijom, pretvorilo u jedno veliko zaslepljivanje, što je prirodna posledica svakog susreta sa prevelikom, pa još maltene božanskom svetlošću.
PROČITAJTE JOŠ
Možda i zbog toga je upravo juče po društvenim mrežama reaktiviran onaj mnogo puta ponovljeni niz pojmova koji obeležava sada već jedanaestogodišnju naprednjačku vladavinu. Za nešto je dovoljna samo reč, za nešto drugo nečije ime i prezime, tek povremeno i dodatno objašnjenje, ali je sve to već toliko potisnuto u našem kolektivnom pamćenju upravo neprestanim novim objavama “boljeg života”.
Pa da ponovimo: Krušik, Jovanjica, Savamala, helikopter, Doljevac, doktorati, Oliver Ivanović, ruski špijun, PKB, RTB Bor, Jelena Marjanović, Beograd na vodi, Glavna železnička stanica, rasturanje Zeleznica Srbije, Trg republike, poplave 2014. godine, voz za Kosovo, lična karta, stanovi u Bugarskoj, kafana na Kopaoniku, Jutka, paljenje kuče novinara, Lučani, Mitrovićev sin, izborne krađe, mala matura, prodaja dokumenata migrantima za glasove, gondola, metro, jelka, “kantrimen”, Vulinov vojni rok, koferče, Valjevska Gračanica, krađa beba, aflatoksin u mleku, mini hidrocentarle, “najsmešniji virus”, šoping u Milanu, izbori za vreme pandemije, vakcinacija, dva miliona evra SZO, biznis porodice Kisić, Ivana Bodrožić, paljenje kuće predsedniku sindikata u Vojsci Srbije, zapošljavanje članova SNS i navijača u RZSO, na naplatnim rampama, u republickim, gradskim i opstinskim strukturama i pripadajucim firmama, podrška Šrederu, savetnik Toni Bler, davanje novca Klintonovima za kampanju…
Sve ovo prepisao sam iz objava Beograđanina Miloša Krstića, koje počinju napomenom “širi dalje, za one sa slabim pamćenjem”. U nastavku njegovog niza su: davanje pozivnog broja Kosovu, zloupotreba dece u političke svrhe, medijski “one man show”, izbegavanje duela, vanredno stanje, nabavka respiratora na crno, ponižavanje lekara i medicinskog osoblja, zid na koridoru 10, Idvor, tetka iz Kanade, Lončareve veze sa zemunskim klanom, upad Đukinih huligana u zgrade i paljenje baklji dok traje policijski čas, stranačko zapošljavanje, ucene zaposlenima da dolaze na mitinge, izveštaji REM-a, Air Srbija, Briselski sporazum, niški i kragujevački aerodromi, seča šuma uz granicu sa Kosovom, Komercijalna banka, Agrobanka, starlete na važnim i odgovornim javnim funkcijama, rad na crno i sivo, prijavljeni na minimalac, ostalo na ruke, pelene u Juri, povoljnosti stranim investitorima, najveće akcize na gorivo, izvršitelji i njihova rodbina i kumovi kao dobitnici otetog, lečenje dece SMS-om, fantomske privatne agencije angažovane od državnih ustanova i firmi koje služe za izvlačenje novca iz državne kase, GMO i kontrola kvaliteta, pomeranje granice za toksine u hrani kako bi mogli da uvozimo šta drugi bacaju, teški metali u gradskom vodovodu, nezakonito uzete penzije, zemlja poklonjena Arapima, agencije za upravljanje zgradama koje angažuju druge i izvođače radova po svom nahođenju, prelivanje para iz budžeta opština u SNS kasu, prodaja izvora pijaće vode, rudnih i ostalih prirodnih resursa, manipulacija stvarnim brojem obolelih i umrlih od korone, zloupotreba struke (Kon), kupovina TV Kopernikus, neovlašćeno uvođenje MTS kablovske po zgradama, botovi u javnim preduzećima koji primaju platu a ne dolaze na posao, egzodus stručnih ljudi u inostranstvo, Vesić kao takav, Levijatan, Miša Vacić…
Miloš Krstić je u želji da zaokruži priču brojkom 100, propustio da sve ove nepodopštine malo sistematizuje, pa čitav taj niz deluje nekako zbrda-zdola. Baš kao i život svih nas pod vlašću koju sve to karakteriše. To mu ipak nisu zamerili oni koji su reagovali na ove objave, jer je, ako izuzmemo nekoliko botova, većina samo dopunjavala taj niz naše zajedničke nesreće.
Pa su tako još pomenuti i povečanje duga sa 15,3 na 32 milijarde evra, najniža kumulativna stopa rasta BDP u proteklih 7 godina u Evropi, prvi po korupciji, na granici siromaštva 1,8 miliona Srba, 350.000 na minimalcu, rasprodaja državne imovine, Zvezdan Terzić, Slaviša Kokeza, Dragan Džajić kao predsednik Fudbalskog saveza, zatvaranje penzionera na dva meseca u toku korone i dozvola za izlazak u kupovinu od 4-6 časova u zoru, urušavanje školstva kao “najnebitnije” budžetske stavke, kontramiting, donacije crkvi, medijsko zagađenje propagandom prostaštva i zla, afera sa radnicima iz Vijetnama, vlasnik pečenjare na čelu EPS, bespravna i beskrupulozna seča šuma na Fruškoj gori, Telekom i kupovina B92 i TV Prva, 600 miliona evra za Premijer ligu, afera Belivuk, Vladimir Cvijan, Stanika Gligorijević, Škaljarci i Kavčani (Sky će nam tek otkriti mnogo toga), fotošop sa knjigom žalosti u “Ribnikaru”, crveno-beli kranovi firme “UltraKop”…
Zlatko Todorović je podsetio da a vreme ove vlasti imamo tri masovna ubistva. “U Velikoj Ivanči 2013. godine 13 ljudi je izgubilo život, u maju ove godine u školi “Vladislav Ribnikar” deset i u Malom Orašju i Duboni još osam, uglavnom mladih i dece. Još nikakvih izveštaja istrage, kako, zašto, ko je odgovoran… A znamo ko!”
I tako dalje, i tako dalje… A onda, negde pri kraju, ovog proširenog i dopunjenog izdanja Krstićevog niza, kratak komentar Anke Polić: “I pored svega ovog narod masovno izađe samo na litije i da juri gejeve, iako imamo gej premijerku, i to im ne smeta. Mada je mnogo veći problem što je potpuno nesposobna za to mesto.”
Meni je, priznajem, od svega ovoga toliko muka, da ću u subotu uveče morati malo da prošetam!