Piše Ivan Mrđen: Pokladni utorak u Srbiji

Pošto je očigledno da mnogima nije jasno šta se prekjuče dešavalo u Skupštini, evo kratkog objašnjenja, korak po korak, kako je to učinio Lazar Živković, diplomirani pravnik iz Babušnice, zadnja pošta Niš:

1. Bivši premijer Miloš Vučević 28. januara 2025. godine podnosi ostavku i dostavlja dopis o tome Narodnoj skupštini;

2. Prema Ustavu, ostavka premijera i pad Vlade stupa na snagu danom konstatovanja od strane Narodne skupštine i to bez rasprave;

3. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić zakazuje redovno zasedanje za 4. mart 2025. sa dnevnim redom na kojem je konstatacija ostavke premijera i pada Vlade poslednja tačka. Razlog tome je kako bi se prethodno izglasali svi predlozi zakona predloženi od strane Vlade u ostavci, pa tek onda konstatovao pad Vlade;

4. Narodni poslanik Miki Aleksić citira član Poslovnika Narodne skupštine prema kojem ostavku premijera konstatuje Narodna skupština, što znači da ostavku može konstatovati bilo ko od poslanika, a ne nužno predsednica;

5. Od tog momenta Vlada se smatra oborenom, a raspravljanje o predlozima zakona koje je predložila protivustavnim;

6. Opozicija zahteva da se na sednici raspravlja jedino o Zakonu o visokom obrazovanju koji vodi ispunjenju 4. studentskog zahteva, ali predsednica Skupštine Ana Brnabić nastavlja da krši Ustav i nastavlja raspravljanje o predlozima oborene Vlade;

7. Opozicija iz tog razloga na sve načine pokušava da opstruiše i onemogući nastavak sednice koji je ne samo protivustavan, nego i vodi dodatnom zaduženju zemlje za dve milijarde evra, što je zbirna brojka za ostale 62 tačke dnevnog reda.

* * *

Onima kojima ne valja kad opozicija ništa ne radi, a ne valja im ni kad radi ono što treba da radi, lik koji na mreži “X” objavljuje pod firmom “Inženjer Babić” pokušao je već u utorak uveče da objasni tu protivrečnu poziciju:

“Mogu samo da konstatujem da je opozicija danas uradila koliko je u ovom trenutku mogla. A šta biste vi drugačije uradili? Mnogo ljudi je nezadovoljno današnjim nastupom, ali evo da razmotrimo tri opcije koje su postojale:

Prva opcija, da budeš unutra i da radiš po dnevnom redu, građani bi rekli koje ludilo sad glumi opozicija, sve je u totalnom haosu i raspadu, a oni lagano delju dnevni red, posle će na ručkić u skupštinski restoran, pa po dnevnice, fuj i pljuv!

Druga opcija ne budeš unutra, nego da održiš samo konferenciju za novinare u holu, posle izađeš da pumpaš sa to malo okupljenih ljudi ispred, onda bi rekli koji ih kur** plaćamo i šta radi ta opozicija, ako nas ne predstavlja unutra?

Treća opcija, da budeš unutra i da tražiš da se rasprava svede na dve, tri tačke a ne na 64, da kažeš da ne može Vlada koja je pala da donosi zakone i da ih skupština usvaja kao da se ništa ne dešava i da te oni ne je** dva posto...

Onda ti kreneš sa fizičkom opstrukcijom, baciš dimnu bombu, kreneš da se guraš sa njima, da trubiš, baciš brašno, jaja.. Onda kažu opozicija je sebi zabila autogol. Dakle, kako da se opozicija ponaša, a da bude po volji?”

* * *

Zahvaljujući društvenim mrežama, kompletna predstava je analizirana do najsitnijih detalja, što tako ogoljeno može biti predložak za scenario neke nove “urnebesne tragedije”:

- Poslanicu vladajuće koalicije Jasminu Karanac neko od njenih, s leđa, pogodio u glavu (kasnije utvrđeno naprednjak Žika Gojković, bivši SPO-ovac i bivši predsednik Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije);

- Ana Brnabić drži zastavu i priča o patriotizmu i pobedama, a onda baci zastavu na pod. Zastava dođe do bivše radikalke Nataše Jovanović, koja njome obriše mesto na koje će da smesti svoju cenjenu gu****;

- Potpredsednik Vlade u ostavci Aleksandar Vulin gleda crveni dim i tripuje da je na Egzitu;

- Brnabićka hoće da se bije sa Draganom Đilasom, ovaj kaže “’ajde beži bre, budalo jedna”. Đilas se onda pobije sa nekadašnjim potpredsednikom njegove stranke Dejanom Bulatovićem, kad su se videli, obojica se oduševili u fazonu “pa ‘de si, tebe sam ček’o”;

- Vulin gleda crveni dim i beli prah na ministru Siniši Malom i sad je već ubeđen da je na Egzitu;

- Brnabić urla “vratite se u klupe”, neko odgovara psovkom (rimuje se, ali je baš nepristojno);

- Nekadašnja Palmina organizatorka “bunga bunga” žurki, sada naprednjakinja Marija Jevđić usred svega kreće da đuska;

- Crven u licu, ne zato što je socijalista, Dušan Bajatović nekome dobacuje “ja sam duže na vlasti nego što ti imaš godina”;

- Vulin u fazonu “znači, dim, beli prah, riba koja đuska, pa ja sam na Dens areni, jebote!”

- Naprednjački jurišnik Marko Atlagić dvaput pokušava da izgovori ime Dinka Gluhonjića i dvaput ne uspeva, jer mu ispadaju “kastanjete”…

* * *

Lako je sada i pametovati i terati šegu sa čitavim tim cirkusom, zbog čega u obe varijante ostanu “ispod radara” neki stvarni heroji ovog “pokladnog utorka”. U tom smislu sve “tastatura revolucionare” je prilično postideo prof. dr Svetislav Kostić:

“Juče je na obezbeđenje u Skupštini prva jurišala doc. dr Biljana Đorđević. Majka jedne male devojčice koja čeka da je mama pokupi iz vrtića. Podstanarka koja sa svojom porodicom živi na periferiji Beograda. Žena iz Bujanovca kojoj je Oksford bio mera. I koja je mogla da iz daljine uživa i smatra, da bude uvažena analitičarka koja bi svakome umela da nađe grešku i manu. (…)

Juče se sa obezbeđenjem u Skupštini gurala prof. dr Jelena Jerinić. Majka dvoje dece. Žena koja je u svojoj oblasti apsolutni vrh. Uzor svakome ko se bavi pravničkim poslom. Skromna, uzdržana, razumna. Umesto da uživa u svim privilegijama redovne profesure, da iz udobne daljine smatra i usmerava, ona se bori svakoga dana za ono u šta veruje. A bori se lavovski! (…)

Juče je u Skupštini jedan asmatičar, Radomir Lazović, odbio da kolabira. Pozlilo mu je, gušio se, ali ga je bilo sramota da padne. Nije hteo da iko vidi njegovu slabost. Ni vlast, ali ni naša javnost, jer je znao da za njega i to što je njemu loše niko neće imati razumevanja. Nad Mikom koji se guši i posrće radovali bi se isto i SNS botovi i oni sa ove druge strane koji očigledno mrze opoziciju više od SNS, jer im ona nije isporučila ono za šta oni sami nikada nisu ni pokušali da se bore. (…)

Juče je jedan Dobrica Veselinović stao pred Anu Brnabić i rekao joj da je prelazna Vlada jedino što sada može da se desi. Sa dimnom bombom u rukama i protivpožarnim aparatom.

Juče je jedan uvaženi profesor, Đorđe Pavićević, menjao sve ono u čemu je mogao da uživa i sebe zaštiti, za udare kanistera u glavu kojima ga gađaju poslanici vlasti. Nije morao, mogao je sebi da obezbedi mnogo bolje i mnogo udobnije i da svima objašnjava kako treba i šta treba. Umesto toga izabrao je da bude u prvom redu borbe.

Juče je jedan otac troje dece iz Požege, Bogdan Radovanović, u lice rekao Dušanu Bajatoviću ono što smo mu svi bili dužni odavno da kažemo. Govorio je ono što bih ja voleo da mogu da mu kažem. A mogao je i on da okružen svojom decom iz udobne sobe u Požegi ukazuje čime sve nije zadovoljan u radu opozicije.

Svi ovi ljudi su za ovu zemlju i ovaj narod uradili više i bolje od prof. dr Svetislava V. Kostića - autora ovog teksta. Više su žrtvovali, više su dali, više su se borili. I zato ja osećam bes kad vidim one koji nisu nogom stali gde sam ja glavu stavljao, da vređaju i omalovažavaju ljude pred kojim ja osećam stid što nisam uradio više i bolje.”