Dragoljub Žarković (1951-2020) je nekoliko sedmica pre 20. maja 2012. godine i drugog kruga predsedničkih izbora, na kojima je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića, upozoravao da se tadašnji lider demokrata „igra vatrom na buretu punom benzina“.
„Neki teoretičari ‘povratka u devedesete’ svevlast Tadića porede sa vlašću koju je imao Slobodan Milošević, jer se, po njima, Tadićevi prsti vide u svakom pekmezu“. U sjajnoj analizi „Napredna knjiga – godine uspona Aleksandra Vučića“ cenjeni kolega, čija nam pamet zaista nedostaje, objasnio je da se iz devedesetih, u stvari, nismo ni mrdali, jer „političke promene ne znače skoro ništa, ako izostane pravi istorijski napredak koji se odigrava u dubinama društva“.
Odsustvo takvog napretka koštalo je vlasti pobednike i baštenike Petokotobarske revolucije. Na prvu godišnjicu „majskog prevrata“ Slaviša Lekić (1959-2021) nas je počastio knjigom “ZAMLAĆIVANJE – politička ‘autobiografija’ Tomislava Nikolića“, sastavljenom od izjava koje je ”privremeni predsednik Srbije” davao tokom dvoipodecenijskog bavljenja politikom.
“Knjiga je živi spomenik postojanju jedne osobe sa više škola mišljenja o istoj stvari, i to, toliko različitih mišljenja, da ih je nemoguće organski povezati, logično spakovati ili aritmetički sabrati“, napisao je Lekić.
I onima koji su u maju 2012. glasali za ”promene”, i onima koji su apstinirali, a posebno famoznim “belolistićarima”, već godinama želim da postavim isto pitanje. Postavio ga je, doduše, moj unuk Filip u vreme kad su pokušavali da ga naviknu na život bez “pampersa”, pa ga svaki čas terali na nošu. Iako je on na njoj samo sedeo, a uneredio bi se čim ga obuku, jednog dana je nešto malo uradio “kao veliki”, a onda nas savim ozbiljno upitao:
– Jeste li sada srećni?
****
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen o Slaviši Lekiću
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar