Sve je počelo dolaskom Grujice Spasovića na čelo novina omladine Srbije.
Škola „Omladinskih“
Prisećamo se ovih dana prerano preminulog Slaviše Lekića (1959-2021), pa se, kao i obično, pomenu „Omladinske novine“ (kasnije samo „Omladinske“, pa NON), zvanično glasilo Saveza socijalističke omladine Srbije, realno jedna od najboljih novinarskih škola u poslednjih pedeset godina. U kojima je i Lekiću objavljen autorski prvenac…
PROČITAJTE JOŠ:
Sve je počelo 1979. godine, dolaskom Grujice Spasovića za glavnog i odgovornog urednika, da bi kroz prostorije preko puta „Madere“ i nedaleko od „Grgeča“ tokom pretposlednjeg decenije prošlog veka prodefilovala čitava plejada sjajnih novinara i urednika:
Božidar Andrejić, Zdravko Huber, Milan Bečejić, Slaviša Lekić, Miroslav Kos, Branka Krilović, Biljana Grozdanić, Mirjana Bobić, Zoran Pavić, Mirko Mlakar, Dragan Bisenić, Miodrag Pepić, Saša Vučinić, čak dvojica Dragana Todorovića, Zoran Medved, Srđan Dživdžanović, Snežana Bogavac, Zoran Stanojević, Dragan Stošić, Srđan Škoro, Goranka Matić, Bole Ćirović… Uz izvinjenje mnogima koje nisam pomenuo, mislim da se nikad više neće pojaviti generacija iza koje će ostati tako dubok trag u ovdašnjem žurnalizmu.
Mnogi misle da je nepostojanje takve „novinarske škole“ jedan od glavnih razloga za današnje stanje u novinarstvu u Srbiji. Ne znam samo koja je to „novinarska škola“ iznedrila ovoliko kadrova za „podguzne medije“, prorežimsku, udvoričku i, baš zbog toga, beskrupuloznu boraniju po tabloidima i umrtvljenim redakcijama sa nacionalnim frekfencijama?!
Gde se „uči“ sav taj prostakluk, sve do bezočnog laganja, na kom semestru se polažu kolokvijumi iz dupeuvlačenja, ko su im „profesori“, dokle će opravdanja da im „piše“ strah za radno mesto ili neku crkavicu od plate, neotplaćeni kredit ili očekivanje da im ispune neko obećanje?!
****
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen o Slaviši Lekiću
