Idemo! Šid, danas od 11:00 (ispred Muzičke škole “Filip Višnjić”), tačno u podne u Novom Sadu (Kej žrtava racije), Beogradu (Trg republike), Požegi i Bijeljini, dva časa kasnije u Tutinu, pa još dva u Jagodini (16:00, gradski park)…

U znak solidarnosti sa meštanima inicijative „Ne damo Jadar“ organizacija „Kreni-Promeni“ pozvala je građane širom Srbije i sveta (tu je i Njujork) da jednostavnim činom podrže „ove hrabre ljude koji se bore za vodu svih nas i plodnu zemlju koju Rio Tinto planira da uništi“. Dovoljno je da se slikaju ispred poruke „Rio Tinto, марш са Дрине!“

Time se javnost vraća na mnogo važniju priču, nego što su „krici i šaputanja“ kojima se upravo bave predsednik svega ovoga, njegov omiljeni ministar i njihovi analitičari opšte prakse. Ma koliko trubili o „tajkunskim medijima“ to je njihova nevolja, oni su je stvorili i ispustili iz ruku, pa sad ne znaju kako da je okončaju a da sopstveno učešće svedu na „puj, pike, ne važi“.

Bićemo ovog vikenda, kako je najavljeno, svedoci novih retoričkih vratolomija, što je komentarisao čitalac našeg portala Mile: “Svi mi koji smo mali i nevidljivi imamo svoju granicu strpljenja. Ne zaboravite to vi koji mislite da možete ovako doveka. Ovakvo ponižavanje inteligencije malih ljudi nije zabeleženo nikada. Saučešće porodici. Srbijo, stidi se ako ovo prećutiš!”

On je reagovao povodom informacije da je iz pritvora pušten izvesni L.G. koji je na pešačkom prelazu usmrtio devetogodišnjeg dečaka, a teško povredio njegovog oca i mlađeg brata, pa pobegao sa mesta nesreće. Na vest o smrti malog komšije, građani Karaburme napravili su “živi lanac” i blokirali ulicu u kojoj se to dogodilo.

Poruka “Hajmo svi napolje, za našu decu” ima jasnu adresu, upravo da se ne bi dogodilo kao početkom godine u Nišu kad je takođe obesni vozač usmrtio dva pešaka, od kojih je jedan bio 12-godišnje dete. Tada se, u jeku protesta Nišlija, oglasio predsednik svega ovoga pričom o „niskim ivičnjacima“, za koje je, kao i uvek, kriva vlast „od pre dvanaest godina“.

Svi ti protesti, ma koliko bili spontani i izazvani različitim povodima, pokazuju da prolazi vreme kad je važio poznati aforizam Radivoja Bojičića: „Nismo hteli da zatvaramo oči, pa smo gurnuli glavu u pesak!“