0
Ovaj tekst napisan je u nedelju popodne, po ovdašnjem vremenu, nekoliko sati pre početka finalnog meča muškog singla Australian opena 2023.
Osnovni razlog što sam svesno rizikovao da me psujete kad ovo bude objavljeno, posebno ako gornji naslov bude držao vodu i za meč Đoković – Cicipas, leži u činjenici da je lepša polovina tenisa u svemu (visina nagrada, medijska pažnja, atraktivnost, sponzori…) već izjednačena sa nadmetanjima muškaraca. Zato bi bilo nepravedno da se „preskoči“ izuzetno uzbudljiv finalni meč između STR („samostalne teniske radnice“) Arine Sabalenke i Ruskinje Elene Ribakine, sada državljanke Kazahstana.
Peta na WTA listi, 24-godišnja Beloruskinja, osvojila je svoj prvi gren slem, a njenoj godinu dana mlađoj suparnici (trenutno 25. u svetu) ostaje samo lepo sećanje na prošlogodišnju pobedu u Vimbldonu. Da zabeležimo i konačan rezultat na semaforu: u setovima 2:1 za Sabalenku (4:6: 6:3; 6:4), što je obradovalo pisca ovih redova, jer se kladio da će Ribakina ukupno osvojiti više
od 12 gemova, možda i pod utiskom da se Arina Sergeevna provukla onomad protiv naše lepe susetke Done Vekić.
Bilo kako bilo, razbijačica iz Minska se pridružila grupi od već deset teniserki, koje su u poslednjih pet godina osvajale neku gren slem titulu, većina of course prvi put.
U godinama koje počinju dvojkom (od 2000. do danas) na ukupno 92 turnira (Vimbldon 2020. nije igran, ali dodajemo i ovogodišnji AO), Serena Vilijams je pobedila 22 puta. Ona ima i jednu titulu iz 1999. godine, ukupno 23, čime je zaslužila treće mesto u teniskoj istoriji.
Prva je Martina Navratilova, Čehinja koja je karijeru završila kao Amerikanka, sa 31 titulom, sledi sa 24 trofeja legendarna Australijnka Margaret Kort, čije ime nosi druga velika arena u Melburn olimpik parku, dok je iza mlađe ćerke „King Ričarda“ (pogledajte sjajan film na Netfliksu) Nemica Štefi Graf sa 22 titule.
Iako je svaka od njih imala čuvene rivalke, to ne umanjuje utisak da su se u ženskom tenisu smenjivale epohe pojedinačnih „carica“. Kort je titule osvajala između 1960. i 1973. (1970. sve četiri), Navratilova od 1975. do 1990. godine, a Štefi Graf od 1987. do 1999. (i ona je uspela 1988. godine da pobedi na sva četiri turnira). A onda je došla era Serene Vilijams, od 1999. do 2017. kad
je poslednju titulu osvojila ovde u Melburnu.
U dvehiljaditim, po sedam gren slem titula imaju Venus Vilijams i Belgijanka Žastin Enan, pet Ruskinja Marija Šarapova, po četiri Belgijanka Kim Klajsters i Japanka Naomi Osaka, po tri Ešli Barti (Australija), Anđelika Kerber (Nemačka), Dženifer Kaprijati (SAD) i nova zvezda svetskog ženskog tenisa Poljakinja Iga Sviatek.
Po dva puta su pobednički pehar podigle Gabrine Muguruza (Španija), Petra Kvitova (Češka), Ameli Morezmo (Francuska), Simona Halep (Rumunija) i Svetlana Kuznjecova (Rusija).
Po jednom su u ovom periodu, uz već pomenute finalistkinje ovogodišnjeg Australin opena, gren slem šampionke bile Amerikanke Lindzi Devenport (ona ima još dve titule iz devedesetih godina prošlog veka), Sofia Kenin i Sloane Stepens, Francuskinje Marion Bartoli i Mari Pirs, Italijanke Frančeska Skiavone i Flavia Peneta, Ruskinja Anastasia Miskina, te Jelena Ostapenko iz
Latvije, Karolina Vozniacki iz Danske, Bjanka Andresku iz Kanade i Ema Radukanu iz Velike Britanije.
Naravno, nisam zaboravio ni tuitulu sa Rolan Garosa 2008. godine, kad je Ana Ivanović u finalu pobedila Ruskinju Dinaru Safinu (6:4; 6:3), inače mlađu sestru Marata Safina, sa kojim se Novak Đoković susreo kad je prvi put, sada već davne 2005. godine zakoračio na Australian open. Bilo je 6:0, 6:2; 6:1, Safin je kasnije u finalu pobedio Lejtona Hjuita i osvojio svoju drugu gren
slem titulu (pre toga US open 2000. godine), ali niko tada nije mogao da nasluti da počinje RNR era, u kojoj je Rodžer Federer, Novak i Rafa Nadal ostavljati samo mrvice rivalima iz čitave tri generacije.
I tako smo se, sve bežeči od početka, kako bi rek’o nezaboravni Duško Radovič, opet vratili na Novaka Đokovića (uskoro puni 36 godina, pre AO 2023 bio peti na ATP listi) i njegov meč sa jedanaest godina mlađim Grkom Stefanosom Cicipasom (bio jedno mesto ispred).
Ko god da pobedi, sasvim je izvesno da će i u muškom tenisu uskoro biti slična situacija kao među damama. Pobednici će se smenjivati od turnira do turnira, iza mnogih velikih nada će ostati samo veliki uzdasi, a u svemu tome će, posebno nama u Srbiji, još neko vreme biti značajna borba Novaka Đokovića, više sa brojkama, godinama i daleko bilo povredama, nego sa još uvek
nedoraslim protivnicima.
***
BONUS VIDEO – Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?