Piše Ivan Mrđen: Borba za JPO titulu

Tvit Borisa Tadića, 19. april: I šta ćemo sad?! Tvit Saše Radulovića, 21. april: I šta ćete sad?!

Ćemo, ćete, će… Mi ćemo da se pitamo dokle će gubitnici nedavnih izbora da nas zamajavaju predstavama sopstvene važnosti. Vi ćete da im kažete “ajmo ljudi, dosta je bilo”. A oni će da nastave kao da se ništa nije dogodilo…

Tadićev tvit vezan je za ponovljene izbore na nekoliko biračkih mesta, na kojima se pokazalo da “jedinstvo opozicije”, kroz poziv da se glasa za listu Duleta Vujoševića, nije bilo dovoljno za njihov ulazak u gradsku skupštinu. I onda je dodao: “Borba tek sad počinje!”

Radulović tvit vezan je za sudbinsko pitanje šta posle susreta patrijarha srpskog i predstavnice srpske na “Eurosongu”. Uz zajedljivi komentar na račun “Druge Srbije”, dakle svih onih koji umesto da glasaju za “suvereniste”, pomisliše “aman, zaman, dosta je bilo!”.

Oba tvita sam razumeo kao deo borbe “koja tek predstoji” za JPO titulu (“jedina prava opozicija”). Zato ću njihovim autorima, dok to još ima nekog smisla, poručiti: Vreme je, gospodo, da se preselite u rubriku “Kucamo na vrata zaboravljenih asova”. Da se malo odmorite od našeg nerazumevanja vaše pameti, lepote, principijelnosti… Da se pridužite Čedi Jovanoviću koji je na vreme shvatio da više nema razloga da se bruka po izborima…

Pre tačno šest godina sam napisao, videvši na bilbordima poruku: “ČEDA, BORIS, ČANAK”, kako to društvo nema više šta drugo da ponudi osim sopstvene predstave o sopstvenoj važnosti.

I uspeo da, kao u igri iz popularnog kviza „Slagalica“, kad se od nasumično izabranih slova traži najduža smislena reč, od njihovih (pre)cenjenih imena sastavim reč od 11 slova: BESKONAČARI!

Mada mislim da bi mi komisija „Slagalice“ priznala i izraz sa svih 14 slova: KORAČA BAČENI DS!