Piše Ivan Milićević: Ispostave diletantizma

Vest da je Viši sud u Beogradu uvažio žalbu jednog „savesnog“ građanina i poništio rešenje o proglašenju neregularne izborne liste dr Save Manojlovića „Kreni - Promeni“ na Vračaru, ostvarila je svoj cilj. U sekundi je uspela da razmontira i raskrinka iskonsku netrpeljivost koju zdušno gaje i međusobno razmenjuju lideri jedne opozicione stranke i jednog „debi“ pokreta“, a koju su obojica, sve ovo vreme, uz očigledne nadljudske napore, nekako uspevala da kontrolišu i zadržavaju za sebe.

Balon je konačno pukao, te se sada čini jasnijim zašto je samo nesrećni Beograd, uoči 2. juna, ostao bez ujedinjene opozicije, prepušten nepostojećim stanarima šahtova, atomskih skloništa i trafostanica. Optimizam i vera u oslobođenje, koji svakodnevno dopiru iz unutrašnjosti, nama u Beogradu su postali nepodnošljivi, jer nas uporno podsećaju da više nemamo ni čemu da se nadamo.

Naprednjački okupator nije naš jedini problem, okovani smo politikantskim sujetama, plitkim emocijama i duhovnim nestabilnostima onih koji nam se izdaju za nekakve lidere, a više nisu u stanju da savladaju ni sami sebe.

Nema sumnje da već dva dana naprednjački vrh uživa u uznemirujućoj prikazi medijskog obračuna između dr Save Manojlovića i Dragana Đilasa. Ko bi rekao da su jedan „revnosni“ Viši sud u Beogradu, jedan „revnosniji“ građanin koji brine o zakonima i propisima (a koji je, sasvim slučajno, i advokat organizacije Crta), a nadasve jedna poništena izborna lista na jednom Vračaru, bili dovoljni da dvojicu opozicionara izazovu na ovaj negledljiv političko-emotivni nudizam. Ko je pravi, a ko lažni, da l‘ je UDBA ili VOA, s kim je povezan podnosilac žalbe koji je srušio listu, ko je čiji mentor, ko je koliko diletant… Brate!

Tačno je da Beograđani nisu zaslužili da se neko diletantski ophodi prema predizbornim procedurama i propisima i dolazi u situaciju da mu „revnosni“ građani obaraju liste na gradskim opštinama. Nisu zaslužili ni da gledaju kako se nepotpune liste ipak naknadno prihvataju, dok pojedinačne padaju. Nadasve, Beograđani nisu zaslužili opozicionare koji ne vide dalje od sopstvenog nosa i koji zbog ličnih sujeta i nedoraslosti situaciji nisu u stanju da razmontiraju ni najobičniju podmetačinu vlasti.

Kako je moguće da ni jedan ni drugi nisu postavili pitanje ko je taj sudija, koji je nesporno doneo ispravnu odluku i ukinuo nepotpunu listu „Kreni - Promeni“? Da li je to možda onaj isti sudija Višeg suda u Beogradu koji je u decembru prošle godine odbacivao sve prigovore i žalbe Sofije Mandić i Vladice Ilića, koji su pronalazili falsifikovane potpise na svim listama, posebno onim fantomskim? Kako je moguće da se po istim osnovama donose različite odluke?

Naposletku, kako je moguća da su obojica stigla i da se međusobno optuže da su „ispostave službe“, a da ne obrate pažnju na glavnog glumca ove niskobudžetne sapunice – „revnosnog“ građanina, čuvara zakona i propisa, advokata Crte Vladimira Tupanjca?

Da li je moguće da Sava nije uspeo da dobaci dalje od „povezan je sa Đilasom“, a ovaj da mu uzvrati „rekli mi moji da je Sava ispostava“. Da li je moguće da ni jedan ni drugi nisu stigli da se osvrnu ka relativno skromnom krugu, kakvo je beogradsko pravosuđe i pitaju : „Izvinite, ko je ovaj uzorni građanin? Da li je negde radio pre Crte, kako se istakao samo na Vračaru...?

Za ovim pitanjima, otvorila bi se i serija drugih:

Da li je, možda, navodno, advokat Tupanjac u rodbinskim vezama sa nekim od režimskih rukovodilaca – u Višem javnom tužilaštvu i to Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije?

Onom istom koje nije pokrenulo nijednu istragu zbog svih doklumentovanih izbornih neregularnosti iz decembra prošle godine, a koje je između ostalog, podnosila i Crta - tj on kao advokat? Da li Crta zna da im je advokat povezan sa vrhom tužilaštva, koje nije procesuiralo nijednu njihovu prijavu, već je zatvaralo studente i optuživalo za rušenje ustavnog poretka?

Da li je revnosni građanin tj. advokat Tupanjac, zaista stanovnik Vračara, ili možda živi na nekoj drugoj obali u nekom čuvnom luks- naselju? Da li, možda, ima neke veze sa Kontrolom letenja? Da li je, možda, i on sam bio javni tužilac? Čiji bi on zapravo mogao biti?…“

Ali ne! Ne stigoše ni da pitaju, već se međusobno pobiše i ispljuvaše, dok ovi drugi, koje hoće da sruše,  „lajkuju“, likuju i aplaudiraju.

Ovakav amaterski dilentatizam Beograđani zaista nisu zaslužili.