"One bitange koje su vam pričale o budućnosti vaše dece su vas lagale, bez trunke obzira, savesti i kajanja"

Ne znam šta su vam „vođe puta“ usput govorile, ne znam kako ste prekraćivali dugi put, ne znam ni s kakvim očekivanjima ste pošli na to putešestvije, ne znam da li vam je bilo jasno gde i zašto su vas poveli i koja je krajnja svrha te prinudne ekskurzije.Gledao sam vas kako kisnete, kako vam dele flašice vode kao milostinju, kako umorno koračate ka cilju koji nije vaš, kako nosite i uzvikujete parole koje su vam drugi napisali, bolelo me je vaše poniženje. Zamišljao sam šta su vam mogla reći deca, supruge, muževi, majke kad ste kretali i s kakvim su vas rečima dočekali u povratku. Ili se svi pravite nemušti u prećutnom stidu, svesni sopstvene nemoći, praveći se da su sitne privilegije i mrvice grandiozni pokloni i ubeđujući sebe da je Predsednik vredan vaše mobilizacije i da je pružanje podrške njemu deo višeg i plemenitijeg cilja od prostog spasavanja njegove guzice i bande njegovih lopova.Učinili su da se osećate strancima u sopstvenom glavnom gradu, pored vas su prolazili ljudi, vaša braća i sunarodnici, koji će samo dan kasnije šetati istim tim ulicama, ali iz sasvim suprotnih motiva. Mnogi su vam upućivali ljutite i prezrive poglede, niste ni vi njih gledali s ljubavlju, gledali ste se s podozrenjem, krivi jedni drugima. Da li ste se zapitali zašto je to tako, oko čega se to sporimo i mimoilazimo, ko se kome tu zamerio, ko je u krivu, a ko u pravu, kako smo to s istim imenima, istom krvlju i istim krsnim slavama postali neprijatelji jedni drugima, pa se gledamo preko nišana i nazivamo pogrdnim imenima?Evo, odgovoriću vam, s, bojim se uzaludnom nadom, da vas današnje, kao i vašu decu i unuke sutra ne bi, pretvorene u puste brojeve i bezobličnu masu, opet gurali u neke autobuse, vodali okolo i izvodili na trgove i pred bine da svoje vreme, čast i integritet zalažete za interes onih kojima vaša imena znače samo ispisana na biračkim spiskovima, a vaši životi kao zalog za njihove, neuporedivo lepše, raskošnije i komfornije.Onih nekoliko bitangi koji su vam se neku noć, dok vam je kiša škropila vratove i ramena, obraćali gorljivim rečima, ispaljujući gromopucatelne parole o „jedinstvu“, „istorijskim uspesima“, „brizi za Srbiju“ , „budućnosti vas i vaše dece“, lagali su vas i obmanjivali bez trunke obzira, savesti i kajanja. Niste im bili bitni, osim kao živo pogonsko gorivo njihove sopstvene promocije i uzdizanja, garant još nekog mandata tokom kojeg će opstati na vlasti (i na slobodi) i besramno se bogatiti. Istog onog trenutka kada su sišli s bine i seli u skupe službene automobile, zaboravili su i da ste bili tu, nije isključeno i da su zbijali šale na vaš račun, za njih ste bili samo statisti njihove lične predstave u kojoj je katarza bila njihova, a vaše je bilo da se, pokisli i poniženi, vratite odakle ste i došli. Što pre, to bolje.Pogledajte njihove imovinske karte, a pogledajte vaše džepove i novčanike. Uporedite automobile kojima se oni voze i čije gorivo troše, a zavirite pod haube i u rezervoare vaših kola. Raspitajte se gde se školuju njihova deca i koliko to košta, a gde idu vaša i kako vam je kad stigne vreme za kupovinu udžbenika ili kad treba da se plati ekskurzija. Da li zaista mislite da su nogama, rukama i noktima grebali da se domognu vlasti kako bi unapredili državu i vama omogućili bolji život ili da svoj učine lagodnijim, lepšim i bezbrižnijim? Videli smo i kako se bore za naš srpski živalj na Kosovu. Dovukli su i otud nesrećni narod, ostavljajući prostor Albancima da orgijaju po severu Kosova.Onu noć pred Skupštinom ste imali istorijsku šansu i puno pravo da naplatite poniženje i da prevarante izviždite i izvrgnete ruglu. Jedino tako bi vam taj prinudni put imao svrhu, a srca bi vam bila puna. I kada vas bilo ko i bilo kada bude opet terao u autobuse, oterajte i vi njih u 3LPM. Neka ih, o svom trošku, popunjavaju iskreni poštovaoci vođe. U tom slučaju će biti mnogo manji utrošak goriva, neće biti gužve na putevima, a ni problema s parkiranjem. A i vođa će ih lakše prebrojati.