Evo tri pune godine se kanim da u nekoj crkvi zapalim sveću za zdravlje gospodina Dragana Šolaka i konačno sam to juče uradio. I ne samo u svoje ime, već i u ime nekoliko stotina hiljada ljudi (možda i neki milion) u Srbiji koji, zahvaljujući ovom čoveku čuvaju svoju inteligenciju od vređanja od strane stupidne, prizemne i agresivne medijske propagande režima Aleksandra Vučića.
Znam da će se Vučićevi iznogudi i kerberi uhvatiti za ove reči i smisliti neku psinu, ali svesno rizikujem tu kofu fekalija iz tog paramedijskog senkrupa, jer sam čvrsto ubeđen da se ovo jednom mora reći, pa neka tumači ko kako hoće.
Dakle, tri godine, prvo na na našem portalu Nova.rs, potom i u novinama Nova gde sam glavni urednik, a na kraju i na televizijama N1 i Nova S, pišem i govorim ono što mislim a da mi nikad niko nije stavio nijednu primedbu, „skrenuo pažnju“ iliti, ne daj bože, cenzurisao nijednu reč ni slovo. A nije da sam baš nežan i obziran ni u pisanju ni u govorenju, a, vrlo verovatno, nekad i nisam u pravu. Dakle, hoću reći da mi je, zahvaljujući „Šolakovim medijima“, kako ih pežorativno nazivaju medijski lažovi i politički manipulanti iz tabora Srpske napredne sekte, omogućeno da se časno i profesionalno bavim ovim teškim, ukletim ali i lepim novinarskim poslom.
PROČITAJTE JOŠ
Krajem februara 2020. godine kada su mi „profesionalci“ u novinama gde sam do tada radio „skinuli“ intervju sa Vladikom Grigorijem, objašnjavajući mi da su ga samo „odložili“, bio sam na pragu da promenim profesiju i pero okačim o klin. Osnovan je portal Nova.rs i, zahvaljujući njemu i Veselinu Simonoviću, prijatelju, kolegi i jednom od poslednjih velikih urednika beogradske štampe, ostao sam u novinarstvu. I kako tada, tako i danas pišem i uređujem u skladu sa sopstvenom savešću, principima i novinarskim kodeksom. Deset meseci sam glavni i odgovorni urednik naših novina i, opet, nikad niko me nije niti pozvao niti mi prišao da mi nešto „sugeriše“, „preporuči“ ili „naruči“ neki tekst.
Šta će izaći pod mojim imenom u kolumni i pod uredničkim potpisom u novinama svi, uključujući i Dragana Šolaka, mogu da se obaveste tek kad izađu novine ili kada se to publikuje na portalu.
Ne znam za ostale kolege u okviru United grupe, ali moje iskustvo je tako. I zato sam zapalio sveću za zdravlje gospodina Šolaka, jer zahvaljujući njegovom principu da ne odustane i ne „legne na rudu“ pred bezobalnom Vučićevom propagandom i ekonomskim ucenama i pritiscima, moja deca, familija i prijatelji se ne stide onoga što i kako radim, dok moja malenkost može da prođe gradom a da ne rizikuje ružnu reč, prezriv pogled ili pljuvačku u lice. Ne znam da li isti luksuz imaju Vučićevi „urednici“ koji, po receptu njegovih skupo (novcem građana Srbije) plaćenih medijskih spin majstora, ovih dana od Dragana Šolaka prave čas „američkog špijuna“, čas „finansijera Kremlja“, čas i jedno i drugo. A prethodno su, dok nisu došli do ovih „senzacionalnih saznanja“, istog predstavljali kao najbližeg rođaka Nečastivog koji je kriv za sva zla u zemlji Srbiji. Nakon što su se skinuli sa vrata „lopovu Đilasu“ koga su godinama teretili da je „ukrao 619 miliona evra“, ostao im je „tajkun Šolak“ čiji mediji im kvare fasade njihovih potemkinovskih sela u kojima sve blista, zlati se i napreduje, dok oni kradu, otimaju, bogate se i zadužuju ovu zemlju, a da za Boga i ljude ne pitaju. Zato Šolaku sveća za zdravlje. A među njima ni sa svećom u ruci ne mogu naći čoveka.
BONUS VIDEO Ranko Pivljanin o crnogorskom primeru i „pomračenju mozga“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare