0
Ima li iko među dve hiljade potpisnika koji su stali iza liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ da ga je sramota ? Da se stidi onoga što su naprednjaci priredili za minule izbore. Ili ih je sve zajedno baš briga za krađu - i opet bi potpisali.
Danima isplivavaju novi i novi, zapanjujući dokazi o krađi izbora u Beogradu, Kraljevu… čitavoj Srbiji, a niko od potpisnika podrške naprednjacima da se oglasi. Da kaže: „Čekajte, pa nisam vas podržao da kradete. Neću da budem vaš paravan, povlačim potpis“.
Verujem da među te dve hiljade ima pokoji čestit čovek, za dvojicu bih mogao i da garantujem. Ništa to ne vredi, oni svojim ćutanjem staju u red sa onima koji su kupovali glasove, dovodili Dodikove janjičare na glasanje, falsifikovali zapisnike…
Oni su svojom tišinom postali saučesnici izborne krađe. Baš kao što su nekad direktori porodilišta obrukali skrivanjem krađe beba. Pojedini čak i organizovali. E, te direktore je kasnije bilo sramota, krili su se od javnosti i od ucveljenih roditelja, molili za oprost. Kasno, naknadna pamet nikome nije oprala savest. Pošteni čoveče, sad se oglasi. Kad sve prođe, ništa neće značiti ono otrcano – morao sam.
U državi u kojoj je krađa uspostavljena kao normalnost, gotovo vrlina, iluzorno je očekivati da se neko stidi zbog toga. Krade se na tenderima, čerupaju državne firme, otimaju poslovi, kupuju diplome, pa što se ne bi krali i izbori.
Na čelu te piramide zla stoji mafijaški gang. I takvoj kriminalnoj garnituri akademici, profesori, lekari, sportisti, novinari… daju podršku. One profesije i oni ljudi koji sve ovo vide i odlično znaju o čemu se radi. I svesno učestvuju u nesreći koja će nam svima doći glave.
Izgubila se ljudskost. Recimo da se sutra ponište izbori i zakažu novi većina potpisnika bi sa istim žarom potrčala opet da dokaže svoju lojalnost nepogrešivom vođi. Da zaštiti svoju privilegiju, nesposobnost, kriminal. Sitne duše gledaju sitni interes, nema veze što država ode u nepovrat, što trulimo u bedi i neznanju, što smo postali roblje Arapa, Kineza, bankara, trgovinskih lanaca i domaćih kabadahija. I braće iz Moskve.
PROČITAJTE JOŠ:
Šta je, na primer, briga dekana pravnog fakulteta u Kragujevcu što su pokradeni izbori u Beogradu. Taj fakultet je ionako obeležen, jer su se na njemu prodavali ispiti i diplome. Sasvim je logično da šef takve ustanove ima razumevanje za naprednjačke prevare. Svima lepo ide. Samo ne znam da li buduće pravnike uče da je krađa krivično delo. Ili im usade osećaj da vlast može nekažnjeno da otima.
Baš me interesuje kako se oseća profesor beogradskog pravnog fakulteta koji je podržao SNS kad čuje da su fantomski glasači prijavljeni na adresi dečijih vrtića. Ili kad sazna da kod izvesnog rukometaša „žive“ 154 duše. Pita li se profesor kako je na napuštenom gradilištu sedamdesetoro upisano u birački spisak. Ima li tu krvičnih dela, profesore? Jeste li to podržali?
Verujem da je onaj košarkaš ponosan što je „Arena“ bila sabirni centar za otimanje izborne volje Beograđana. I da bi opet sve isto uradio.
Ponosni su i oni intelektualci sa severa Kosova. Ova nesrećna srpska enklava je isporučila svoju kvotu. Odbranila je Beograd od Beograđana.
Šta li misle akademici potpisnici o kupovini glasova za devet hiljada? Za 100 ili 150 evra, zavisno od lokacije sa kojih su dovođeni fantomi. Nisu se distancirali od te trgovine. Jedino ih kopka otkud tolika razlika u ceni glasova. Ispravno, drugovi akademici, treba tržišno razmišljati.
Nekim ljudima ni titula, ni znanje ništa ne vredi. Oni su u duši kukavice, podanici i alavci. Šta li ljudi koji su podržali SNS gang pričaju svojoj deci, roditeljima, prijateljima. Da li im se pravdaju, ili se hvale što su uz Velikog vođu. Što su deo velike prevare. Kao da ih nije istorija naučila da Veliki vođa uvek završi kao Velika katastrofa.
Nema nam spasa, stasali smo u naciju velikih kriminalaca, sitnih prevaranata i „intelektualaca“, koji podstiču propast. Ni Sveti Sava nam ne može pomoći.